Увоз појефтињује млеко!

Ниске откупне цене, смањена производња на фармама, временске прилике утицале су да млека на тржишту буде све мање. Војвођански пољопривредници кажу да не могу да враћају кредите, па прете обуставом испорука.

Годишња производња млека у Србији је око милијарду и по литара, а млекаре откупљују половину. У Европској унији фармери годишње произведу 150 милијарди литара млека, стотину пута више него наши земљорадници. Европске млекаре откупљују чак 93 одсто млека.

Ниска откупна цена, главни је разлог незадовољства домаћих фармера, који тврде да им се не исплати да производе млеко, ако је откупна цена мања од 33 и по динара. Већина њих има кредите, чија је рата знатно већа, јер је динар у протеклом периоду ослабио.

Влада Смиљански из Аде каже да су услови пословања неповољни.

"Имали смо 35 динара за млеко, сада имамо око 27 динара, за бика смо рачунали 1,5 евра, а сад 1,10, курс евра је скочио, а ми смо везани за евро", рекао је Смиљански.

Оно што забрињава, пре свега сточаре, јесте да се драстично смањује број крава. Прошле године имали смо 400.000 хиљада крава, ове године, 20 одсто мање.

Увоз омета домаће произвођаче

Најтежа ситуација је на северу Бачке, где је број крава преполовљен. Поставља се питање шта би било са домаћим произвођачима, ако Србија почне да увози млеко. Министарство трговине и услуга још није дало никакав одговор.

У поређењу са Европском унијом, прошлогодишњи вишак млека у Унији процењен је на око петину укупне производње, тј. 30 милијарди литара.

Агроекономиста доктор Милатин Шеварлић каже да ако се деси већи поремећај на нашем тржишту, како у производњи тако и у преради и пласману млека, извесно је да ће држава посегнути за увозом млека.

"У том случају имаћемо неиздрживу конкуренцију од произвођача млека из Уније с обзиром да имају повољније услове. Могућ је и лакши увоз млека из Уније због прелазног трговинског споразума", рекао је Шеварлић.

Агроекономиста наглашава да ће, у том случају, последице трпети и произвођачи који неће имати дугорочну перспективу и прерађивачи, а бенефиције ће имати једино потрошачи, јер ће цене на тржишту бити ниже.

Трговци предвиђају да би цена увозног сировог млека, највероватније из Мађарске и Хрватске, могла да буде 31 и по динар.

Велике фарме изнад договора

Група великих фарми које се баве производњом млека саопштила је да њихови представници нису били на састанку с министром пољопривреде Србије Сашом Драгином, на коме су индивидуални произвођачи млека договорили сарадњу са државом.

"Желимо да демантујемо министра пољопривреде који је изјавио да су решени проблеми између произвођача млека и државе, с обзиром да проблеми са којима се срећу произвођачи већ две године нису ни почели да се решавају", рекао је генерални директор фарме "БД Агро" из Добановаца Љубиша Јовановић.

Индивидуални произвођачи млека договорили су се у четвртак, 12. августа, у Новом Саду са министром пољопривреде Сашом Драгином да буду укључени у писање уредби о висини премија за млеко и субвенција у сточарству у буџету за 2011. годину.

Јовановић је подсетио да велики произвођачи млека, који су регистровани као правна лица, већ две године немају никакве субвенције, премије за млеко или било какву помоћ државе, због чега се налазе у неравноправном положају у односу на мале фармере.

"Велики произвођачи млека желе да се врати систем државних субвенција", нагласио је Јовановић и додао да сматра да је регулисање тржишта могуће само ако у договору с државом учествују сви произвођачи и прерађивачи млека.

Оснивачки одбор удружења великих фарми, поред "БД Агра" који има 3.000 грла говеда, од чега 1.600 крава музара и дневно производи 30.000 литара млека, чине и "Велвет фарм", "ПИК Бечеј", "Банатски Брестовац", "Напредак" из Старе Пазове, "Банатска Топола" и "Агроплус", казао је Јовановић.

Процењује се, како је казао, да се у Србији годишње произведе 1,1 милијарда литара млека, а да је прошле године млекарама испоручено око 850 милиона литара, од чега су око 20 одсто испоручиле велике фарме.