Лоше приватизације

У Србији је пропала свака четврта приватизација. Уговори у више од 25 одсто продатих предузећа су раскинути. Тендером или аукцијом, од 2001. године, продато је око 2.300 предузећа.

Многи власници показали су се као лоше газде, а неки су, испоставило се, криминалци. У Агенцији за приватизацију потврдили су за РТС да више нема куповине фирми на рате и да је, за неиспуњавање обавеза, уведен аутоматски раскид.

Због лоших приватизација, радници су остали без посла, нове газде су обећавале много, а очекивања радника су била велика. Тако је било и у краљевачком предузећу "Аутотранспорт", 2007. године.

"Већински власник је покушао, без сагласноси агенције за приватизацију, да стави аутобуску станицу под хипотеку", рекао је Зоран Маричић, заступник капитала Краљево.

Радници "Аутотранспорта" кажу да су услови никакви, да нема чиме да се ради и да не знају ко је власник.

У агенцији за приватизацију негирају одговорност за лоше приватизације, јер нису имали право да проверавају купце.

"Ниједна приватизација у Србији није спроведена тако што је првопласирани купац на аукцију или тендер донео кофер пара или кесу новца и тиме платио. Приватизације су спроведене тако што је новац уплаћен са банкарских рачуна", рекао је Владислав Цветковић, директор Агенције за приватизацију.

Од почетка године, агенција је контролисала 828 приватизованих предузећа и до сада раскинула 572 уговора.

Све више ухапшених власника 

Колико је радника остало без посла нема прецизне евиденције. Неинвестирање у нове пројекте, непоштовање социјалног програма, неплаћање обавеза држави, само су неки од разлога за раскид уговора, а ухапшених власника има све више.

"Сматрам да, осим што држава није имала никакву стратегију шта је хтела на крају да постигне том приватизацијим, било је, једноставно, важно да неко плати и готово", рекла је Ружа Ћирковић, новинарка недељника НИН.

Према речима Ћирковићеве, држава није предвиђала критеријуме бонитета купаца, нарочито код приватизација аукцијом, ту купац не мора никако да се легитимише, важно је да има паре.

Морала је постојати оштрија контрола у приватизацији, сматра Бранко Павловић, бивши директор Агенције за приватизацију.

"Најбоље решење било би да држава својих 70 одсто које добија назад у тим предузећима подели онима који имају преосталих 30 одсто и да они покушају да наставе да производе", рекао је Павловић.

И Словенија је имала исте проблеме. Решила их је тако што је дозволила више модела продаје, а предузеће је бирало једно од њих.

Различите институције су спроводиле и контролисале продају предузећа, што је спречило корупцију у највећој могућој мери.