Жедни поред језера

Када су Албанци 1999. године узурпирали просторије и имовину Деоничарског друштва "Ибар-Лепенац", чије је седиште у Приштини, радници српске националности, који су успели да сачувају објекте и постројења у Зубином Потоку, од тада раде само на северу Покрајине.

Акумулационо језеро на Газиводама користи се за производњу струје, а језеро водом, у континуитету снабдева српско и албанско становништво.

Јавно предузеће "Ибар" у Зубином Потоку поседује велико акумулационо језеро са браном, хидроелектрану снаге два пута 17 мегавата, и компензационо језеро Придворица.

Брана Газиводе је стратешки веома важан хидроенергетски објекат јер водом из акумулације снабдева читав северни део Покрајине, али и већи део централног Косова.

Од када је октобра прошле године Приштина искључила северни део Покрајине из система КЕК-а Јавно предузеће "Ибар" у Зубином Потоку наставило је самостално да функционише.

Од тог постројења директно зависе Албанци, односно Термоелектрана Б у Обилићу, становници Вучитрна, Србице, Глоговца и јужног дела Косовске Митровице па не чуди, кажу запослени, откуда толики притисак на Србе на северу.

"Ми нисмо угрозили ни грађанство, ни индустрију. Иако су они нама искључили струју, ми смо и даље наставили производњу и испоруку воде", каже директор ЈП "Ибар" у Зубином Потоку Предраг Божовић.

Изградња малих електрана као решење

Језеро Газиводе изнад Зубиног Потока више деценија снабдева водом нешто мање од половине Косова и Метохије.

Градња бране финансирана је кредитом Светске банке у висини од 45 милиона долара, а радове је изводила београдска "Хидротехника" као једна од најпознатијих европских фирми за изградњу насипних брана.

Брана је висока 107,5 метара, а ширина у основи износи 400 метара. Језеро је дугачко 22 километра, а акумулира 380 милиона кубних метара воде, што омогућује годишњу производњу од 80 милиона киловат-сати.

"Захваљујући ресурсима воде направљени су програми за изградњу малих електрана које ће бити лоциране на прибранским објектима, на објекту Придворица и на самом испусту ове велике акумулације", каже председник УО "Ибар" из Зубиног Потока Драган Марковић.

И поред језера, Срби у северном делу Косовске Митровице и у Звечану годинама се суочавају са рестрикцијама воде, јер се фабрика за прераду воде налази у Шипољу у јужном делу Митровице, где је главни вентил за водоснабдевање та два српска места.

Због градње бране из Ибарског Колашина, и поред противљења мештана, исељено око стотину српских домаћинстава, а да су за ар плаца Срби тада добијали новчану противвредност у висини цене једне кутије цигарета.