Поскупело брашно, али не и хлеб

Квалитетом зрна пшенице овогодишњег рода и просечним приносом од 2,9 тона по хектару у Мачви, незадовољни су и ратари и млинари.

Тек што је жетва завршена, велепродајна цена брашна на шабачким млиновима повећана је у просеку за 20 одсто.

У силосе Млинске индустрије Поповић ове сезоне ускладиштено је 2.000 тона пшенице мање него прошле године. Због лошег квалитета зрна, у управи кажу да је и измељавање мање, а тренутна цена од 21 динар са поскупљењем, једва да покрива трошкове.

"Протеклих година, када је принос и квалитет пшенице био нормалан, измељавали смо 75 одсто брашна. Ове године разлика је много већа. Не можемо да извучемо из зрна ни 55 одсто, тако да смо приморани да повећамо цену", каже Владимир Поповић, заменик директора ове фирме.

У неким млиновима шабачког краја, цена брашна, повећана је са 18 на 25 динара за килограм. На овдашњем тржишту варира и цена пшенице која ће, како се процењује, и даље расти.

И поред поскупљења брашна, цена хлеба у шабачким продавницама није мењана. Векна се у зависности од квалитета може купити од 22 до 40 динара, а према обећању пекара, значајнијег поскупљења неће бити.

"Становништво неће нешто посебно осетити поскупљење, једино ће мање бити јефтинијег хлеба, док ће горња цена од 40 динара вероватно остати иста, наравно уколико не буде екстремног повећања цене брашна", тврди Небојша Јанковић, председник Уније пекара у Шапцу.

Из Дирекције за пољопривреду поручују да прелазних залиха пшенице има довољно и да нема разлога за лоше прогнозе.

"Ствара се јавно мњење да је пшеница лоша и да брашно мора да поскупи. Подсећам да је квалитет наше пшенице, рачунајући шире оквире Европе, увек био изнад стандарда. Према томе, то није разлог да брашно поскупљује", каже Петар Лончар, члан Градског већа Шапца задужен за пољопривреду.

Иако је реч о кризној години за све, млинари подсећају да је најтеже ратарима који нису успели да покрију трошкове производње, а због поремећаја на тржишту најављен је и састанак у Дирекцији за пољопривреду.