Србија све задуженија

Укупан спољни дуг Србије до краја године премашиће 24 милијарде евра, што чини 77 одсто укупно произведеног током године, што нас уводи у зону високо задужених земаља.

Сама држава задужена је за нешто више од десет милијарди евра и према препоруци Међународног монетарног фонда дуг привреде и државе, наредних пет година, требало би смањити на подношљиву, меру од 66 одсто домаћег производа.

Пре 30 година, неспособност враћања дугова Југославије пресудно је утицала на распад земље.

Тадашња држава била је задужена са 16 милијарди долара. Данас само наша држава, банке и предузећа дугују око 24 милијарде евра.

Дуг државе до краја године биће 10,8 милијарди евра, а предузећа и банака преко 15 милијарди, па ће 2011. поплавни талас задужења достићи врх.

"Изазов са којима се суочава Србија је и велика задуженост привреде, пораст укупног спољног дуга и недостатак поверења у домаћу валуту", каже Богдан Лисоволик, шеф мисије ММФ-а y Србији.

Свако новорођенче задужено 1.000 долара

Природно је да деца приликом рођења плачу, али у Србији чини се за нијансу више. Јер по рођењу као да осећају да уз родитељско наслеђе добијају и дуг од по 1.000 долара. Према економији великих бројева, што их буде више и дуг ће се расоређивати равномерније, па ће и дуг по становнику бити мањи.

Никоме у Србији није лако израчунати ефекте задуживања, али Министарство финансија понавља да уредно отплаћује кредити и рате за стару девизну штедњу, а да је мањак у буџету планиран и привремен.

"Везано за јавни дуг јесте да се тим средствима финансирају велики инфраструктурни пројекти, мостови, коридори и железница и ту се остварују велики социјални бенефити", рекао је Вук Ђоковић, државни секретар Министарства финансија.

Аналитичари упозоравају и на ризике које стварају банке и предузећа, због својих дугова. Они се не могу ограничавати, а над главом нам стоји и мањак у спољнотрговинској размени који се попуњава девизама из иностранства.

"Уколико дође до концентрација враћања обавеза у враћању дугова у приватном сектору, и то у краћем периоду, може доћи до нагле куповине евра и нарушавања стабилности курса динара", тврди Бранислав Јоргић из "Јоргић брокера".

Тако су ненајављена велика плаћања девизних обавеза током године или превремено враћање кредита наших предузећа узетих у иностранству, доводила до наглих промена курса, што је натерало Владу да преиспита политику задуживања у еврима.