Слеће ли "кинески змај"?

Захтеви радника за бољим платама и радним условима убрзавају могући крај ере ниских трошкова производње, који су јужно кинеско приобаље претворили у светску фабрику.

Серија штрајкова током протекла два месеца грубо је отрежњење за многе стране компаније које зависе од ниских трошкова производње у Кини.

Бучне фабрике и мизерне плате биле су добродошле у земљи која је желела да се извуче из изолације и сиромаштва, али радници данас захтевају већи удео у профиту.

Многе стране фирме покушавају да остану профитабине тако што селе погоне у јефтинију унутрашњост Кине, или у друге земље у развоју. Неке су чак одлучиле да производњу наставе на Западу.

Аналитичари данас кажу да Кина "пролази кроз веома драматично раздобље," јер велике компаније почињу да излазе.

Одлука Пекинга да престане са везивањем јуана за долар, односно да домаћем новцу дозволи да поскупи, увећала је несигурност компанијама које се већ муче са све тањим профитима.

Трошкови рада у Кини расту за око 15 одсто годишње, од како је 2008. године закон о радним уговорима омогућио радницима да постану свеснији својих права. Земља, вода, енергија и прекоморски превоз су такође све скупљи.

У најновијем прегледу, фирма за реструктуирање "Аликс Партнерс" налази да је укупно гледано Кина данас скупља од Мексика, Индије, Вијетнама, Русије и Румуније. Мексико је, посебно, задобио предност захваљући Северноамеричком споразуму о слободној трговини и брзом, јефтином камионском превозу.

Хиљаде произвођача затворило је погоне и одселило се у Вијетнам, Индонезију или Камбоџу. За сада, највећи притисак је у области око Шенжена, некадашњег рибарског села у провинцији Гуангдонг, на граници са Хонгконгом, где се налазе хиљаде извозних фабрика.

Талас од 11 самоубистава кинеских радника потресао је тајвански "Фоксон", који прозводи електорнику у комплексу од 400.000 запослених у Шенжену.

Управа компаније била је принуђена да више него удвостручи месече плате, на нешто више до 200 евра, а објављено је да су неки радници радили 12 сати дневно, шест дана месечно, што нису могли да издрже.

Током радног времена у "Фоксону" влада војничка дисциплина, производне траке се покрећу сувише брзо, а радници не смеју уопште да разговарају међу собом.

Штрајкови у погонима који снабдевају јапанску "Хонду" и "Тојоту", међу многим другим, принудили су послодавце да подигну радничке наднице.

Огромна улагања у путеве, пруге и другу инфраструктуру умањила су изолованост унутрашњости Кине, па кинеске вође, у нади да се немири неће прелити из фабрика у власништву странаца, покушавају да скрену улагања у области које су заостале у индустријском буму Кине.

Немају много избора: данашњи кинески радник има веће амбиције од својих родитеља који су углавном радили и штедели да би се повукли у своја села.

Да кинеско привредно чудо полако успорава, можда указује и то да је та земља у првој  половини ове године вратила Америци примат у броју продаји нових аутомобила.

Продаја аутомобила у Кини је прошлог месеца успорила, а индекс услужне индустрије је пао на петнаестомесечни минимум, показали су најновији званични подаци, што аналитичаре упућује на закључак о "хлађењу" привреде која предводи светски опоравак од кризе.