Из шупљег у празно

Велике промене курса и одлука државе да субвенционише само кредите у домаћој валути, променила је тренд у пословању банака. После вишегодишњег претежног задуживања у девизама, сада чак 80 одсто одобрених кредита чине динарске позајмице.

Најтраженији су кредити за рефинансирање који су од почетка године повећани за 24 одсто, односно са 32 на готово 40 милијарди динара.

Од почетка године динар је изгубио 8,5 процената вредности према евру, а у последњих 12 месеци чак 10 одсто. Исто толико су порасле рате за кредите који су везани за евро. Рачуница је још неповољнија за дуговања у швајцарским францима.

Зато грађани све више девизна дуговања рефинансирају динарским кредитима. Расто Ницић из "Уникредит банке" рекао је да је један од услова за рефинансирање уредна кредитна историја.

Осим за пребацивање девизних дуговања у динаре, рефинансирање се користи и да се више различитих кредита споји у један, са дужим роком отплате, а тиме и мањим ратама.

Међутим то може бити и скупо. Да би добили нови рефинансирајући кредит, стари дуг мора да се превремено отплати, а за то банке обично наплаћују пенале од два одсто на остатак дуга.

"На почетку је највећи део рате камата, а касније кредит, тако да се највише исплати кад се отплати две трећине дуга", објашњава Душан Узелац са сајта Kamatica.com.

Сваки кредит је посебан и зато се добро распитатајте и израчунајте да ли вам се рефинансирање исплати и код које банке.

Наиме, за динарске рефинансирајуће кредите камате су од 14 до 23 одсто, проценат је мањи уколико је камата променљива, али то значи да се она сваког месеца усклађује са растом цена на мало.