Нова улагања за потпуни опоравак

Премијер Србије Мирко Цветковић изјавио је да нема основа да ће у Србији доћи до поновне економске кризе, јер сви показатељи говоре да излазимо из кризног периода и идемо ка остваривању стабилног привредног раста.

Цветковић је, на скупу који је организовао Савет страних инвеститора, најавио да Влада намерава полако да напусти кризне мере током године и да ће направити стратегију која ће се базирати на новим инвестицијама и расту извоза, јер се показало да је стари модел економског раста на основу велике домаће тражње неодржив.

"Приоритет ће бити инвестиције и стварање нових радних места, јер је незапосленост, која тренутно износи 19,2 одсто, највећи проблем Србије", рекао је премијер Цветковић.

Цветковић је рекао да ће, док не буде дошло да већих инвестиција и раста запослености, Влада Србије водити одговорну социјалну политику и помагати најсиромашнијим слојевима становништва.

"Од страних, али и домаћих инвеститора очекујем да креирају нова радна места, јер се на начин стварају услови за раст производње и извоза", рекао је Цветковић.

Председник Владе очекује да ће, ове године, раст бруто домаћег производа бити два одсто.

"Раст БДП-а у прва три месеца био је око 0,7 одсто, али је, према посредним методама процене, у другом тромесечју раст био и већи", навео је премијер.

То даје основу очекивањима да би могла да се оствари стопа раста бруто домаћег производа од два одсто у 2010. години, рекао је Цветковић, али је подсетио да је Међународни монетарни фонд смањио процену стопе раста БДП-а Србије са два на 1,5 одсто.

Цветковић је навео да ће, и поред тога, раст БДП-а Србије бити испод нивоа пре светске економске кризе и оценио да ће бити потребно две до три године за повратак на високе стопе раста.

"Опоравак неће бити тако брз као што је био пад и због тога су потребна улагања постојећих и нових инвеститора, којима ће се отварати нова радна места", истакао је председник Владе Србије.

Председник Савета страних инвеститора Ћел-Мортен Јонсен оценио је да је неопходно да се Србија врати на стопе раста од најмање три до четири одсто, како би се повећала запосленост.

"Кључ за привлачење нових инвестиција и ширење постојећих у доследном спровођењу државне политике, као и у предвидивом пословном окружењу, како би компаније могле да планирају своје пословање", рекао је Ћел-Мортен Јонсен.

Како је навео, похвално је то што је усвојен велики део препорука страних инвеститора у вези са "гиљотином прописа", који ће бити допуњени у новој "Белој књизи", чије објављивање је најављено за 27. октобар.

Данашњем састанку са премијером Србије присуствовало је око 100 представника страних компанија које послују у Србији.

Пореска реформа постепено 

Одговарајући на питање о најављеној пореској реформи, Цветковић је рекао да она неће бити спроведена у кратком року.

Та реформа, објаснио је, треба да се заснива на пореском растерећењу рада, уз истовремено веће опорезивање тражње. Међутим, како је додао, веће пореске стопе на тражњу, односно повећање пореза на додату вредност, могло би да у посткризном периоду изазове поремећаје у домаћој економији.

У примени свеобухватне реформе прописа, према речима премијера, има проблема, али ће Влада настојати да се, у што краћем року, примене свих 346 препорука у тој области.

"До сада је Влада усвојила 217 препорука у оквиру 'гиљотине прописа', од чега се 62 примењују, а преостале су у поступку усвајања", навео је Цветковић.

Изградња три нове електране

Приводе се крају тендери за изградњу три нове електране у Србији, које ће имати укупну снагу једнаку петини инсталисане снаге коју сада има Електропривреда Србије, најавио је премијер.

Цветковић је подсетио да су отворени тендери за изградњу две велике термоелектране у околини Београда, укупне снаге око 1.400 мегавата и за комбиновано постројење у Новом Саду, од 380 мегавата.

За изградњу термоелектрана "Никола Тесла Б3" у Обреновцу, Колубара Б и Термоелектране-топлане Нови Сад, како је оценио, биће потребно четири до пет година.

Цветковић је напоменуо и да је цена струје у Србији међу најнижима, ако не и најнижа у Европи, док је цена гаса "вероватно међу вишима", јер Србија у потпуности зависи од увоза тог енергента.

Држава субвенционише цену гаса, пошто је он опорезован по нижој стопи пореза на додату вредност од осам одсто, навео је председник Владе.