Убрзан раст светске привреде

Европска дужничка криза може да закочи напредак светске привреде, која се опоравља брже од очекивања, саопштио је Међународни монетарни фонд.

ММФ је своје предвиђање светског економског раста за 2010. годину подигао на 4,6 одсто, са 4,1 процента у априлу, и знатно увећао процене за САД и Кину.

ММФ, међутим, у свом кварталном извештају о стању светске привреде, опомиње да су "ризици нагло порасли" и да Европа мора брзо да реши дужничке проблеме и поврати поверење у своје банке.

"Европске недаће могу да се прелију на друге регионе и закоче светски опоравак", изјавио је Жозе Виналис, директор ММФ-а за монетарна питања, новинарима у Хонгкону.

ММФ је подигао процену овогодишњег раста САД са 2,7 на 3,3 одсто. Предвиђање за Немачку и друге земље које користе евро остало је неизмењено, један одсто.

Азијске економије снажно су узнапредовале ове године, гуране скоком извоза и растом домаће потражње, каже ММФ. Процена овогодишњег привредног раста Кине подигнута је, са 10 одсто из априла, на 10,5 процената, Јапана на 2,4 одсто (са 1,9), а Индије на 9,4 процента (са 8,8).

Процена светског економског раста за 2011. годину остала је неизмењана на 4,3 одсто.

Распад еврозоне изазвао би општу рецесију

Распад еврозоне повукао би земље читаве групације у дубоку рецесију, која би се осетила и у државама Европе које нису њене чланице, али и преко Атлантског океана, проценила је холандска банка ИНГ, која је истраживала шта би се догодило када би се еврозона распала, под притиском помоћи Грчкој и проблема који су захватили друге земље монетарне уније.

У суморној процени названој Квантификација незамисливог, ИНГ предвиђа да би већ у првој години после нестанка евра, производња у земљама чланицама пала за пет до девет одсто, док би нове-старе националне валуте изгубиле и до 50 одсто вредности у односу на нову немачку марку, преноси лондонски Гардијан.

Еврозона би тако потонула у дубоку рецесију, која би, у нешто блажем облику, захватила и европске земље које не припадају монетарној унији.

Последице би се осетиле и са друге стране Атлантика, где би нагло јачање долара поново довело САД на руб рецесије.

Шеф истраживачког тима ИМГ Марк Клиф је, за Гардијан, рекао да циљ њиховог финансијског модела није био да се установи колика је вероватноћа нестанка евра, већ да се открије шта би биле његове последице.

"Не бавимо се дугорочним последицама распада еврозоне, али сматрамо да је иницијална траума толико озбиљна да би требало да подстакне све оне који се олако залажу за излазак из еврозоне, да добро размисле", рекао је Клиф.

Поједини економисти сматрају да би излазак из еврозоне допринео економском опоравку земаља које је криза најтеже погодила, јер би им омогућио да поставе "пливајући" курс својих валута и подстакну привредни развој, подсећа лондонски лист, а преноси ББЦ.