Најниже цене хране и пића

Анализа цена у 37 европских држава, урађена на бази података статистичке агенције ЕУ, Евростата, за 2009. годину, показала је да Србија припада групи земаља са најнижим нивоом цена хране, пића и дувана, саопштило је Министарство трговине.

Цене хране и безалкохолних пића у Србији представљају 70 одсто просека ЕУ и нижи ниво имају само четири земље, од укупно посматраних 37.

Ако се изузме Македонија која има убедљиво најјефтинију храну, са приближно 50 одсто просека ЕУ, остале три земље имају незнатно ниже цене у односу на Србију - Бугарска је на нивоу од 68 одсто просека ЕУ, Румунија на 66 одсто и Пољска на 64 одсто.

У региону, ниже цене хране и безалкохолних пића имају само Македонија - 26 одсто мање него Србија, Бугарска 2,9 одсто мање, а Румунија за 5,7 одсто. Са друге стране, те цене у Хрватској су више за за 34,3 одсто и Словенији за 37,1 одсто, у БиХ за 10 одсто, а у Црној Гори за 12,9 одсто.

Већи ниво цена у Албанији је евидентиран код хлеба и житарица, млека, сира и јаја, уља и масти, у БИХ код хлеба и житарица, меса и воћа и поврћа, у Мађарској код хлеба и житарица, рибе, млека, сира и јаја, уља и масти, воћа и поврћа, у Црној Гори код хлеба и житарица, меса, млека, сира и јаја, уља и масти, односно воћа и поврћа, а у Словенији и Хрватској код свих подгрупа.

Иако су цене у Бугарској и Румунији у просеку ниже за читаву групу, када се посматрају уже робне групе по појединим производима, оне имају виши ниво цена. Тако су у Румунији цене млека, сира и јаја за 14,8 одсто више, а цене хлеба и житарица су на истом нивоу као у Србији.

У Бугарској су цене млека, сира и јаја више за 13,6 одсто, воћа и поврћа за 4,8 одсто и уља и масти за 2,3 одсто у односу на Србију.

У односу на Словенију, Србија има ниже цене по свим посматраним робним групама. Највећа разлика је код цена хлеба и житарица које су више за 65,6 одсто, затим воћа и поврћа за 48,4 одсто и уља и масти за 40,2 одсто.

У Хрватској се највеће разлике испољавају код цена хлеба и житарица које су више за 62,3 одсто, затим код воћа и поврћа 35,5 одсто и меса 31,8 одсто. Код осталих робних група цене су више у просеку за приближно 20 одсто.

Цене хране и безалкохолних пића у Црној Гори у односу на Србију више су за 12,9 одсто, чему су највише допринеле цене воћа и поврћа, које су у Црној Гори више за 33,9 одсто.

Цене алкохних пића су више у Албанији за 2,2 одсто, Црној Гори 5,6 одсто, БиХ 7,8 одсто, Словенији за 13,3 одсто, а у Хрватској за чак 22,2 одсто него у Србији, а цене алкохолних пића у Србији су на вишем нивоу у односу на Бугарску за 14,4 одсто, Мађарску 6,7 одсто, Македонију 23,3 одсто и Румунију 22,2 одсто.

Код цигарета, издвојиле су се Србија, Македонија и Црна Гора са ценама које се налазе на истом нивоу (мање од трећине просека ЕУ), за њима су Албанија и БИХ са нивоом који је 10 одсто виши, у средини табеле су Бугарска, Румунија и Мађарска где су цене више у интервалу о 53,3 одсто до 70 одсто.

На другом крају издвојиле су се Словенија и Хрватска, чије су цене више него дупло веће него у Србији.

Према подацима Евростата, разлика између највишег и најнижег нивоа цена је највише испољена код цигарета (највиши је око 7,3 пута већи од најнижег, затим код алкохолних пића око 3,4 пута, а најмања је код хране и безалкохолних пића око 3 пута).

У Србији се највеће одступање у односу на просечан ниво цена у ЕУ уочава код цигарета, затим код хране и безалкохолних пића, а код алкохолних пића је најмање.

Нижи ниво цена хране и безалкохолних пића него у Србији евидентиран је у само четири државе, алкохолних пића у осам, док је код цигарета остварен најнижи ниво цена у односу на све посматране земље.

На основу предочених података и извршене анализе, општи закључак је да су цене хране, пића и цигарета у Србији на знатно нижем нивоу, како у односу на земље у окружењу, тако и у односу на земље чланице ЕУ, наводи се у саопштењу Министарства трговине.

У саопштењу се додаје да је БДП по глави становника у Србији 37 одсто просека ЕУ, у Албанији 27, БиХ 30, Македонији 35, Бугарској 41, црној Гори 43, Румунији 45, Турској 46, Литванији 49 и Словенији 86 одсто.