Између статистике и живота

Просечан становник Србије итекако осећа економску кризу, па тако новац издваја само за оно што му је неопходно. То значи да смо се нечега, ипак, одрекли.

Бруто домаћи производ Србије у првом тромесечју ове године био већи за 0,6 одсто и томе су највише допринели саобраћај, финансијско посредовање и прерађивачка индустрија.

"Можемо да кажемо да ове године имамо исти број гостију, али већина њих мање троши", истиче Дејан Урошевић из ресторана "Три шешира".

Највећи пад забележен је у угоститељству. "Посета у односу на прошлу, а поготово на претпрошлу годину је знатно слабија, и до 20 одсто, а у финансијском износу је то чак и више. Тренутна попуњеност капацитета је 60 одсто. Ми наше услуге пружамо на одложено плаћање и то у шест месечних рата, без камате", каже Славољуб Чубрић директор "ДП Матарушка и Богутовачка бања".

Успешни су само они који се на различите начине боре да сачувају госте.

"Ми имао исти број гостију, отприлике као и прошле године по нивоу посећености, с тим што смо због кризе снизили цене да бисмо били конкуренти. Тако да је финансијкси прилив отприлике идентичан", закључио је Перо Радованац из хотела "Л Петит Пиаф".

Међутим, и поред кризе коју сви осећамо, дошло је до раста у неким секторима. Па су тако саобраћај, финансијско посредовање и прерађивачка индустрија највише допринели расту бруто домаћег производа.

"Позитиван БДП после четири квартала која су била негативна, знак је да смо изашли из рецесије. Јер да би се дошло у рецесију потребно је да буду два негативна квартала, што је код нас био случај, а један позитиван. И то је знак да смо изашли из рецесије, и то је добар знак за излазак из кризе", каже Андра Милојић из Републичког завода за статистику.

Без обзира на то што статистика каже да смо изашли из рецесије, ни у привреди, ни у животу није све црно-бело. Просечна плата у Србији је око 340 евра и међу најнижима је у региону.