(Не)обуздан курс

Курс је, и поред позитивне оцене ММФ-а, наставио да расте и данас ће за евро бити потребно 104,37 динар, што је готово 8,5 динара више него почетком године.

Привреда се све више задужује и све је више оних који тешко враћају кредите. Фирме банкама дугују око 10 милијарди евра, од чега је 12,5 одсто такозваних лоших кредита.

Док банкари најављују да ће повећани ризик надокнадити скупљим кредитима, привредници кажу да их свако слабљење домаће валуте кошта милионе. Стручњаци сматрају да ће курс наставити да расте.

"Ми немамо више пуно девизних резерви за интервенције. До краја године имамо 500-600 милиона евра за интервенције на девизном тржишту, а 1,3 милијарде је поторшено у овој години без већих ефеката.

НБС мора да размисли како на неки други начин да интервенише, истакао је Вучковић уз напомену да је за флуктуирајући курс.

Економисти истичу да курс, у ствари, не зависи од Народне банке, већ од конкурентности привреде, од тога колико је кредита доспело за наплату, од дешавања у региону. Кажу да је готово немогуће израчунати која је то граница раста курса која би угрозила остваривање планиране инфлације од шест одсто и довела до економске нестабилности. Инфлацију, ипак, пре свега, креира држава.

"Уколико држава одложи повећање цена електричне енергије и комуналних услуга, што ће бити тешко, свакако ће бити притисака на ново повећање цена нафте. Уколико успемо да задржимо ниво цена у том сегменту, чини ми се да пројектовани ниво инфлације неће бити угрожен", рекао је економиста Иван Николић.

Економисти упозоравају да се због раста курса у наредном периоду може очекивати већи притисак на цене, посебно увозних производа. Ако је за утеху, додају да је слабљење динара ипак добро, погодује уравнотежењу привреде, јер дестимулише увоз и подстиче извоз домаћих производа.