ММФ позитивно о Србији

Стални представник Међународног монетарног фонда у Београду Богдан Лисоволик очекује да ће Борд директора ММФ-а у понедељак донети позитивну одлуку о четвртој ревизији аранжмана Србије са том међународном финансијском организацијом.

Лисоволик је, у изјави новинарима на летњем "Вивалди форуму" на Мокрој гори, рекао да се још анализирају одређени подаци, али да у суштини нема препрека да Србија добије позитивну ревизију аранжмана, јер је испунила све услове.

Што се тиче отпуштања у јавном сектору, Лисоволик је истакао да је за ММФ битно да је таква одлука усвојена, а да се њена примена очекује у наредним месецима.

Министарка финансија Диана Драгутиновић изјавила је да није могуће смањење трошкова буџета који се односе на плате и пензије, али да је могуће остварити уштеде на другим нивоима, као што су субвенције или неки кредити.

Укупни издаци за субвенције и неке кредите на централном и локалном нивоу износе око 95 милијарди динара, од чега на централном нивоу око 70 милијарди, навела је Драгутиновићева и додала да је у 2010. години за пољопривредне субвенције намењено око 1,5 милијарду динара.

Драгутиновићева је рекла да је планирано да укупни јавни расходи у овој години буду на нивоу 42,2 одсто бруто домаћег производа и додала да скоро 55 одсто свих расхода државе чине издаци за плате и пензије.

"У Србији тренутно има око 1,6 милиона корисника пензија, од чега су 55 процената старосни пензионери, 25 одсто инвалидски, а 20 одсто породични пензионери", навела је Драгутиновићева и напоменула да 18 одсто пензионера има пун радни стаж, а да однос просечне нето зараде у Србији и пензије износи 68 одсто.

Говорећи о структури пензионера, Драгутиновићева је рекла да 60 одсто њих прима пензију мању од просечне, а да 90 одсто корисника пољопривредних пензија прима минималне принадлежности.

Драгутиновићева се осврнула и на јавни сектор, истичући да се из јавних прихода исплаћују зараде за 435.982 запослена, при чему је однос запослених у јавном сектору и броја становника испод шест одсто, што ставља Србију у доњи део скале европских држава.

Из буџета Србије у овој години је предвиђено око 308 милијарди динара за надокнаду расхода за запослене у јавном сектору, навела је Драгутиновићева.

Министарка финансија је навела да се, према стању инфраструктуре, Србија налази на 107. месту у свету, што је последица ниских инвестиција током последњих деценија и подсетила да је Национални инвестициони план, који је покренут у јесен 2006. године, до данас издвојио око 84 милијарде динара, али највише у локалне пројекте, а не у оне од националног значаја.

Драгутиновићева је подсетила да су у 2010. години планирани капитални расходи у висини од 109 милијарди динара, што је два пута више у односу на 2005. годину и нагласила да Србија треба више да инвестира у саобраћајну и комуналну инфраструктуру, међународне гасоводе и нафтоводе и јавно образовање и здравство.

Греј: Велике економске препреке пред Србијом

Шеф Канцеларије Светске банке у Србији Сајмон Греј изјавио је да су главни услови за раст српске привреде у наредном периоду унапређење пословне климе, рационализација јавних расхода и побољшање образовног система.

Греј је истакао да се Србија креће у добром правцу, али да постоје велике економске препреке које треба савладати, а које се често потцењују.

Према његовим речима, оно што даје разлога за оптимизам је чињеница да је фокус Србије недвосмислено на придруживању Европској унији, као и чињеница да је српска влада прва у региону предвидела економску кризу и учинила нешто тим поводом.

Додатни разлози за оптимизам су ти што у оквиру владе постоји консензус око неких важних циљева, као што је изградња инфраструктуре и побољшање пословне климе, као и што се кренуло у структурну реформу неких кључних сектора - здравства, пензионог система и просвете.

Греј је истакао да је повољно и то што је током кризе влада учинила напоре да заштити сиромашне слојеве грађана. Међутим, према његовим речима, и даље постоје велике економске препреке које треба савладати, као што је повећање извоза и инвестиција, повећање продуктивности компанија и унапређење пословног амбијента кроз уклањање административних баријера.

Вицегувернер Народне банке Србије Бојан Марковић изјавио је да се, услед ниске домаће тражње и спорог изласка српске привреде из рецесије, у овој години очекује скроман раст бруто БДП од 1,5 одсто.

Марковић је истакао да ће се раст БДП-а у овој години заснивати на повећању нето извоза и опоравку инвестиција по основу капиталних улагања државе, док ће допринос потрошње расту БДП-а бити негативан.

Значајнији опоравак економске активности у Србији може се очекивати тек у 2011. години, за када се прогнозира раст БДП-а од око три одсто, навео је Марковић.