Хлађење троши као грејање

За време изузетних летњих врућина потрошња струје се приближава зимској. У врелом дану, када раде климе, потрошња расте до шест милона киловат-сати, што је капацитет производње термо блока од 500 мегавата.

Летња потрошња струје у Србији и региону све више се приближава зимској. Због употребе клима уређаја, расте од 3 до 5 одсто годишње. Само овог месеца електроенергетски систем суочен је са врућинама и великим дотоком воде, али и све чећим непогодама.

Електропривреда и Електромрежа Србије већ прилагођавају рад климатским променама које ће наредних година, оцењују стручњаци, бити још драстичније.

Невреме је, пре неколико дана, покидало жице три далековода у Колубарском округу и угрозило снабдевање Београда струјом. На тропским врућинама не може се без клима уређаја, који раде даноноћно. У електродистрибуцијама истичу да то јако оптерећује систем. Трафостанице се прегревају, јер нису пројектоване за тако високе тепературе.

Стеван Милићевић, директор Електродистрибуције Београд, тврди да на спољној температури од 40 степени природног хлађења нема, па је Електродистрибуција последњих неколико година кренула са уграђивањем вентилатора у трансформаторске станице".

У врелом дану, када раде климе, порошња расте до шест милона киловат-сати. У ЕПС-у кажу да само за ту потрошњу ради један термо блок од 500 мегавата.

Електроенергетски систем нема услова за предах

Никола Рајаковић, државни секретар у Министарству енергетике, сматра да се летња потрошња мора сервисирати на прави начин.

"Термелектране морају да раде, а то значи да електроенергетски систем има све мање услова за предах, па је и теже  ухватити периоде за ремонт", наводи Рајаковић.

Ни угаљ се више не може да се копа без климатизованих багера, јер температура на копу достиже 50 степени. Производни и преносни електросистем последњих година усклађује свој рад са климаским променама.

Михаило Гаврић, из ЕПС-а каже "да ће се све урадити не само не само на плану адаптације на климатске промене већ и на смањење емисије гасова који доводе до ефекта стаклене баште".

Процењује се да ће у читавом региону већ за 10 година недостајати трећина садашње количине струје.

"Дугорочно гледано, излаз је у градњи нових капацитета. Оно што ће Електрмереже Србије, као компанија, да ураде је инвестирање у прекограничне преносне капацитете. Имамо неколико пројеката који су у току захваљујући сарадњи са Европским институцијама", наводи Милош Младеновић, из Електромрежа Србије.

Број коментара 5

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 13. фебруар 2026.
7° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом