Смањена потреба за новцем ММФ-а

Гувернер Народне банке Србије у оставци Радован Јелашић изјавио је да Србија има могућност да повуче четврту траншу кредита од Међународног монетарног фонда у износу од 400 милиона евра, али да ће највероватније повући само 50 до 60 милиона евра, јер јој више није потребно.

Србија је смањила суму новца коју жели да повуче од ММФ-а јер се показало да је платнобилансни дефицит земље нижи од очекиваног, рекао је Јелашић на отварању "Банк прес феста" на Београдској банкарској академији.

Према његовим речима, током прошле године капитални приливи, посебно стране директне инвестиције, били су већи од платнобилансног дефицита, што је довело до раста девизних резерви и зато није било потребе да се новац од ММФ-а троши у потпуности.

Јелашић је напоменуо да је у 2008. години платнобилансни дефицит Србије био 18,1 одсто бруто домаћег производа, односно 6,1 милијарди динара, а током 2009. године, у време кризе, дошло је до његовог драстичног смањења на 5,7 одсто БДП-а, односно 1,75 милијарди евра.

Нагласио је да Србија свој економски раст не може више да базира на старом моделу, према коме је трошено 25 одсто више него што је зарађивано. 

Гувернер у оставци је подсетио да се од 2001. године до данас макроекономска стабилност Србије заснивала на високом приливу капитала, при чему је у Србију ушло 12,5 милијарди евра страних директних инвестиција и 17 милијарди евра кредита из иностранства.

"Највећи део привредног раста Србије пре кризе заснивао се на производњи неразмењивих добара, пре свега на сектору услуга, и при томе су расли БДП и животни стандард грађана, али и платнобилансни и спољнотрговински дефицит Србије", рекао је Јелашић.

Продужено функционисање на таквим основама, уз све неизвеснију одрживост спољног дуга Србије, довело би до урушавања макроекономске стабилности, навео је гувернер истичући да је уочи кризе, током 2007. и 2008. године Србија трошила готово једну четвртину више него што је производила.

Нужан нови модел привредног раста 

Јелашић је истакао да је због тога нужно успоставити нови модел привредног раста Србије заснован на извозу и инвестицијама нагласивши да би он за грађане значио стабилно и спорије растући животни стандард и већу запосленост, али тек на средњи и дуги рок.

"Такав модел раста подразумевао би и нижи обим јавне потрошње, мање запослених у јавном сектору, генерацијски договор око нивоа пензија, одрживост јавног дуга на средњи и дуги рок и нижу инфлацију", додао је Јелашић.

За привреду би такав модел раста значио бољу инфраструктуру, већи простор за финансијску подршку, већу конкуренцију и потребу за убрзаним прилагођавањем због неопходности извоза, нижа директна и индиректна издвајања државе, истакао је Јелашић.

Банкама би нови модел раста донео мање макроекономске шокове, пре свега у сфери економског раста, инфлације, курса, затим ниже, али дугорочно атрактивније марже и више подршке инвестицијама него текућој потрошњи.