Све каснија отплата кредита

Кашњење у отплати кредита добија све шире размере. Око десет одсто грађана не измирује кредитне обавезе на време, а основни разлози су раст курса евра и губитак посла. Неопходно заједничко ангажовање пословних банака, НБС, дужника и државе, оцењују стручњаци.

Сваки десети клијент касни са отплатом кредита банкама. Тај број се из месеца у месец повећава, а за сада нема изгледа да ће се ситуација поправити све док привреда не стане на ноге.

Најчешћи разлози за кашњење у отплати кредита су губитак посла и раст евра.

Од скоро милион дужника, њих 114.000 касни са отплатом кредита дуже од два месеца. Отплата стамбених кредита далеко је редовнија, али су до сада банка одузеле и ставиле под хипотеку 74 некретнине.

Банкари упозоравају да се са дугом лакше излази на крај ако им се клијенти обрате одмах када почну кашњења.

"Постоји низ мера где банке желе да пролонгирају рокове да преиндексирају кредите које су клијенти узели у еврима. Знамо да курс ових дана расте и саветујемо грађане да једноставно узму динарске кредите, односно да своје раније узимане кредите у еврима пребаце у динарске", каже Војислав Стокић из "Ерсте банке".

Стокић сматра да је то један од начин да се избегну ризици раста курса евра.

Управо је раст евра многе дужнике бацио у очај. За рату кредита, од рецимо 200 евра, данас је потребно 20.600 динара, а пре годину дана 2.000 мање, јер је евро вредео 10 динара мање.

Неопходно учешће државе и НБС

Чини се да су тај проблем препознали и у Народној банци. "Мислим да на том проблему мора да се поради у наредном периоду у Србији и то уз учешће како пословних банака, представника дужника, тако и државе и Народне банке, како би се нашло решење које ће обезбедити одрживост постојећег система, односно, наставак солидног измиривања обавеза дужника који су узели такве кредите", наводи Дејан Шошкић, председник Савета НБС.

У Удружењу банака кажу да би одлагање отплате или промена кредита у еврима у онај у динарима било могуће уколико би се у то укључила и држава.

"Веома је тешко тражити неограничене резерве само у банкама. Ако држава буде имала могућности да интервенише то може имати смисла, али разговори и апели тешко. Сами апели да банке снижавају камате, врше отписе или опроштај кредита су нереални", каже Верољуб Дугалић, секретар Удружења банака.

Ако је за утеху, кашњење у отплати није алармантно у поређењу са стањем у другим земљама. У међувремену, грађани рефинансирају кредите јер се показало да их лакше отплаћују уколико сва дуговања подведу под један, а и камате су повољније.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 12. фебруар 2026.
7° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом