Влада у огледалу кризе

Мишљења о учинцима Владе Србије за протеклих годину дана су подељена, од тога да је тим Мирка Цветковића касно реаговао, до оних да би без пакета државне помоћи ударац кризе на стандард грађана био још већи.  

Циљеви које је српски премијер одредио на почетку мандата, привредна раст од седам одсто годишње и 200.000 нових радних места, како стручњаци кажу, сачекаће боља времена, јер је Влада фокусирана на то да пад економије не буде већи од три одсто и да се сачувају постојећа радна места.

Сада зарађујемо исто као и пре годину дана, у просеку око 31 хиљаду динара, али је то у еврима пало са 400 на 330.

Цене су, међутим, порасле за 10 одсто. Реагујућу на кризу Влада је донела низ мера, замрзла плате и пензије, субвенционисла привреду са пола милијарде евра, смањила трошкове у државној управи.

Уредник "Економист магазина" Мића Ћулибрк каже да мере које је Влада донела неће допринети повећању куповне моћи и, како наводи, биће добро ако она не буде и даље падала.

За годину дана Влада је потписла уговор са "Фијатом", чиме је почела производња "пунта" у Крагујевцу. Потписан је енергетски споразум са Русијом, започети су интензивно радови на Коридору 10.

У октобру је заустављена паника штедиша јер је износ депозита за који грантује држава, са 3.000 повећан на 50.000 евра. Штедња је сада 5,1 милијарду евра, што је 400 милиона мање него у октобру, али са тенденцијом раста. Чини се да су ипак сви одахнули када је у априлу договорен аранжман са ММФ-ом од скоро 3 милијарде евра.

Председник Српске асоцијације менаџера Слободан Вучићевић каже да постоје и неколико добрих ствари као резултат тога. Динар је престао да депресира, а појавили су се и субвенционисани кредити.

Управо пакет помоћи који је омогућио јефтиније задуживање, стручњаци оцењују као добар одговор Владе на кризу. Мада уз ограду да је требало раније да се донесе. Индустријска производња пала је 18 одсто, што је ниже од европског просека, а пад је заустављен у мају.

"Сматрам да смо могли да извучемо боље потезе, радиклније и брже. На крају, морамо их повући када је у питању јавна потрошња и кад су у питању тендери и даље инвестирање", рекао је Живанко Михајловић из"Фенстер" АС Шабац.

Криза и кућни буџет 

Криза је појачала већ постајеће проблеме српске привреде. Груба рачуница каже да без посла месечно остаје око 10 хиљада грађана, а број незапослених је порастао са 14 на 15,5 одсто, на укупно 767.000.

При томе, Влади на наплату стигле су последице лоших приватизација, које често имају епилог у штрајковима.

"Нисам сигуран да је могуће зауставити отпуштања, али треба наћи начин да се упосле нови радници, да се улаже у одређене правце, а не свуда," рекао је Бранислав Чанак из Синдиката "Независност". Чанак истиче да је неопходна развојна, експанзивна политика.

За годину дана Влада је три пута мењала план о државној каси. Рупа у буџету од скоро милијарду евра већа је од оног што је договорено са ММФ-ом у априлу и премијер најављује нови ребаланс на јесен.

Уредник "Кварталног монитора" Павле Петровић каже да Влада мора да направи средњорочни план и да покаже како ће да смањи јавну потошњу и да врати дугове.

И враћајући се опет на стандрад, стручњаци кажу да Влада успева да спречи његов пад, али када ћемо имати више новца у кућном буџету зависи и од опоравка светске привреде.

Они, међутим, упозоравају да владини тимови у развијеним земљама већ увелико праве стратегије како ће се економија водити након кризе.