Ускоро договор са "Гаспромом"

Генерални директор "Србијагаса" Душан Бајатовић најавио је да ће детељи заједничких послова те државне компаније и руског "Гаспрома" бити прецизирани 17. јуна на Економском форуму у Сан Петербургу.

Тада би требало да се разговара и о доласку "Гаспромбанке" на српско тржиште и оснивању заједничке осигуравајуће компаније "Србијагаса" и "Согаса", ћерке-фирме компаније "Гаспром", рекао је Бајатовић у Кану, где присуствује заседању Европског бизнис конгреса.

Како је истакао директор српске гасне компаније, "договорено је да се пре Форума у Сан Петербургу не износе детаљи послова".

Бајатовић је навео је да је у Кану са председником Управе "Гаспрома" Алексејем Милером разговарао о реализацији пројекта подземног складишта гаса у Банатском Двору и изградњи гасовода Јужни ток.

"Србијагас" и "Гаспром" су формирали заједничко предузеће за складиште гаса у Банатском Двору, али та фирма још није преузела управљање складиштем. У заједичкој компанији "Гаспром" има 51 одсто власништва.

Према ранијим инфомацијама, долазак "Гаспром банке" и "Согаса" на српско тржиште повезиван је са финансирањем изградње дела Јужног тока кроз Србију.

Руска државна компанија "Гаспром" је у Србији, преко ћерке-фирме "Гаспромњефта" власник и већинског удела од 51 одсто у Нафтној индустрији Србије (НИС).

Инвестиције од 20 милијарди евра 

Будући магистрални гасовод Јужни ток, заједнички пројекат "Гаспрома" и италијанског "Енија", требало би да преноси руски гас испод Црног мора, цевоводом дугачким 900 километара, до Бугарске и преко Србије до других европских земаља.

Вредност инвестиције је процењена на 20 милијарди евра, капацитет гасовода требало би да буде 63 милијарде кубних метара годишње, изградња би требало да почне у 2013. години, а рок за завршетак радова је крај 2015. године.

Међудржавни споразуми о изградњи Јужног тока потписани су са Бугарском, Србијом, Мађарском, Грчком, Словенијом, Хрватском и Аустријом.

Деоница гасовода кроз Србију би требало да буде дуга 450 километара, са капацитетом од 36 до 41 милијарде кубних метара гаса годишње. Вредност инвестиције у тај део гасовода биће најмање 700 милиона евра.

Јавно предузеће "Србијагас" у четвртак се учланило у Европски бизнис конгрес на, како је Бајатовић истакао, позив шефа Управе "Гаспрома" Алексеја Милера, који је председник те организације.

Европски бизнис конгрес је невладина непрофитна организација, основана 1997. године у Бону у Немачкој. Циљ те организације је развој економске сарадње у земљама ОСЦЕ, а има 117 компанија чланица из 23 државе.