Падају камате на динарску штедњу

Влада Србије мерама за оживљавање потрошње, из буџета стимулише задуживање грађана у динарима.

Међутим, неке банке почеле су да снижавају камате на штедне улоге у динарима, правдајући то снижењем основне камате Народне банке, што је је супротно препорукама.

Ниже камате прате и нижу инфлацију и стварају мањи ризик. Недавна порука европских банкара грађанима земаља у транзицији да се више задужују у валути у којој примају зараде требало би да повећа тражњу за локалним валутама попут динара.

Насупрот томе у Србији је евро за само пар недеља ојачао према динару за 3,5 одсто, а банке уместо да стимулишу штедњу у динарима одобравају динарске камате тек неколико процената изнад пројектоване инфлације.

"Одлука је на привреди да ли ће да инвестира или штеди, с обзиром на то да су пале и активнопасивне каматне стопе. Судећи по каматама вероватно ће се одлучити за инвестирање", рекао је директор Сектора монетарне политике НБС Веселин Пјешчић.

Према његовим речима, када је реч о грађанима, од 2001. године њима се више исплатило да штеде у динарима.

"Основна камата или како банкари воле да кажу референтна, од децембра 2008. године пала је са 17,75 на осам одсто годишње. Тако су сада и камате на штедњу преполовљене па се грађанима више исплати да инвестирају или троше него да штеде", навео је Зоран Ћирић из "Фолкс банке".

Веће поверење у евро 

Међутим, грађани су више веровали у евре него у домаћу валуту. Банке ће и убудуће бити опрезне са динарским кредитима и неће тако лако продавати евре.

Када је реч о каматама оне су у региону знатно више него у најразвијенијим земљама. Кеш кредити су у Србији најскупљи, док су стамбени кредити код нас и у Хрватској најнижи, али су везани за евре.

"Онолико динара колико имамо пласираћемо у кредите, а девизе у кредите са девизном клаузулом, како се не би понављала неравнотежа из претходних периода", рекао је извршни директор "Хипо алпе адриа банке" Мирко Шпановић.

Да није било наглог смањења референтне камате на свега осам одсто годишње, банке не би продале чак 40 од 160 милијарди динара колико су држале у уносним хартијама од вредности.

Управо тим новцем су и куповани еври, што за клијенте, што за јачање девизних резерви. То и објашњава пад динара протеклих недеља.