Криза заобишла војну индустрију

Економска криза изгледа не утиче на војну индустрију и индустрију наоружања, што потврђују и подаци о порасту војних издатака.

У годишњем извештају Међународног института за истраживање мира у Стокхолму истиче се да су глобални војни издаци у 2009. порасли за 5,9 одсто у односу на претходну годину и да су достигли рекордних 1.531 милијарду долара.

"Глобални финансијски поремећаји имају мали утицај на владине одлуке да повећају своје војне капацитете, чак и у земљама чија је привреда најтеже погођена", коментарисао је Сам Перл-Фримен задужен за истраживање војних издатака у Институту.

"Мада војни расходи генерално нису били део економског подстицајног пакета, није дошло до њиховог кресања", додао је Фримен. Институт у Стокхолму је забележио раст војних расхода у 65 одсто земаља за које је био у прилици да прикупи податке.

Највећа војна улагања и даље бележе Сједињене Америчке Државе које су лане на војни сектор потрошиле 661 милијарду долара, што је 47 милијарди више у односу на 2008. Амерички издаци у укупним војним трошковима у свету учествују са 54 одсто.

На другом месту је Кина чије војне издатке Инстутут процењује на 100 милијарди долара, а на трећем Француска са 63,9 милијарди долара потрошених на војни сектор.

Део војних издатака у 2009. отпада на "мировне операције", попут оне у Авганистану, чији су се трошкови повећали. Ове операције су прошле године укупно коштале 9,1 милијарду долара.

Што се људства тиче, Сједињене Америчке Државе су распоредиле 219.278 људи (89 одсто војника и 11 одсто цивила), што је повећање од 16 одсто у односу на 2008, истиче Институт.

САД су током прошле године више него удвостручиле своје присуство у Авганистану. Амерички издаци у тој азијској земљи, од 65 милијарди долара, превазићи ће у овој години издатке предвиђене за Ирак.

Оперативни трошкови односе се и на борбу против тероризма и трговине дрогом, наводи се у извештају СИПРИ.

Институт процењује на 8.100 нуклеарних глава арсенал нуклеарног наоружања у 2009. осам светских нуклеарних сила - САД, Русије, Кине, Велике Британије, Француске, Индије, Пакистана и Израела.

Од тог броја, око 2.000 нуклеарних глава одржавано је у стању "високе приправности" и могле су да буду лансиране за свега неколико минута.