Од корисника до власника

Недавно донета Уредба о преношењу права коришћења земљишта у право својине биће промењена.

Измене Уредбе подразумевају да ће сви они који су купили предузеће, а намеравају да мењају делатност или граде објекте, морати да плате земљиште по тржишној цени. Ако немају такве планове, те фирме могу и даље да буду само корисници земљишта.

У Геодетском заводу кажу да им није стигао ниједан захтев власника приватизованих предузећа за пренос власништва у право својине над земљиштем.

Иако је за све оне који живе у стамбеним зградама или приватним кућама конверзија земљишта бесплатна, многи то не знају, па се на шалтерима Геодетског завода грађани већ месец дана распитују како да постану власници земљишта. 

Ако живите у стамбеној згради, можете да поднесете захтев, под условом да имате овлашћење осталих станара и извод из листе непокретности.

"Грађани који живе у приватним зградама подносе два захтева, извод листе непокретности и захтев за конверзију и неће их ништа коштати", изјавио је Радивоје Јелић из Геодетског завода.

За разлику од грађана, власници приватизованих предузећа који мењају делатност фирме или желе да граде објекте, плаћају преношење права коришћења земљишта у право својине.

Драгутин Радосављевић из Пореске управе каже да ће се утврдити тржишна вредност земљишта и проследити локалној администрацији која има инструменте за корекцију те цене.

Знаће се тачно да ли је то земљиште покривено урбанистичким плановима, да ли је опремљено инфраструктурним објектима, или је предвиђено за неку стамбену или пословну градњу, објаснио је Радосављевић.

Многи искористили мањкавост уредбе

Надлежни тврде да се вредно грађевинско земљиште неће поклањати, али из Привредне коморе Србије упозоравају да су, током пролећа, многи инвеститори већ искористили мањкавости уредбе.

"Људи који су унапред знали шта се по урбанистичким условима припрема, су купили земљиште по веома повољним ценама чекајући да се урбанистички услови испуне и онда препродају по далеко већим ценама", рекао је Горан Родић из Привредне коморе Србије.

Родић је истакао да је обично реч о "офшор" компанијама или разним фондовима који гледају да узму што већу добит, а да држава нема користи од тога.

"Оно што намеравамо да урадимо јесте да променимо Уредбу о конверзији, да учинимо цео поступак много јаснијим, транспарентнијим и једноставнијим, изјавио је Оливер Дулић, министар животне средине и просторног планирања.

"Нама је у интересу да све фирме које треба да плате конверзију, плате што је пре могуће, јер је то огроман потенцијал грађевинског земљишта који стоји неискоришћен", рекао је Дулић.

Планирано је да се пренос земљишта плаћа у ратама, неколико година, и да половина новца иде локалним самоуправама, а половина у Фонд за реституцију. Србија има 21 милион катастарских парцела, а процењује се да једну трећину чини градско грађевинско земљиште.