Помоћ најсиромашнијим

Због спорог економског опоравка и мањег прилива новца у државну касу Влада ће морати да повећа планирани дефицит на 4,8 одсто. Међутим, премијер Мирко Цветковић каже да статистика доноси добре вести.

"Подаци показују да нам је индустрија ако се посматра април у односу на март јача за 11 одсто, а кумулативно посматрано од јануара до априла у поређењу са тим периодом прошле године раст је 4,8 одсто", рекао је премијер Цветковић.

Ипак, због спорог економског опоравка, сиромашнији суграђани све теже живе. За њих ће Влада, из добити јавних предузећа, издвојити око 6,5 милијарди динара. Међутим, тек ће бити утврђена граница ко ће и када добити помоћ.

Тај новац ће бити обезбеђен од дивидени које ће јавна предузећа уплатити држави по основу власничког удела, објаснио је Цветковић.

Из Министарства економије, међутим, саопштавају да ће сви запослени у јавним службама, који зарађују до 80 хиљада динара, добити бонусе од по 5.000 динара, у јулу и за Божић.

"Верујем да пре августа овај посао неће моћи да се заврши. Морамо да идентификујемо те најсиромашније у оквиру пензионерске популације, незапослених и радника и тек онда у зависности од броја да ту помоћ распоредимо", каже подпредседник Владе Јован Кркобабић.

Са ММФ-ом је договорено да пензије и плате остану замрзнуте до априла 2011. године, али и да после тога наставе да деле судбину - до априла 2012. године моћи ће да расту за износ инфлације и половину оствареног привредног раста.

"Углавном ће однос плата и пензија се задржати на истом нивоу. Ми можемо да гарантујемо за износ плата и пензија само док постојимо као Влада. Ако се промени Влада може да се покрене поступак за измену закона и прописа. Зато је и учињен овај корак. До априла 2012. године  гарантујемо да ће се палте и пензије усклађивати по истој формули", каже Кркобабић.

Премијер каже ће договор са Фондом допринети економској стабилности у земљи и да не очекује да ће се наставити интензивно слабљење динара.

"Не очекујем да ово слабљење динара буде дугорочни тренд. Зашто не очекујем, зато што ми имамо стабилан систем, ниску инфлацију и високе резерве и зато не очекујем даље слабљење дианра", рекао је Цветковић.

За српски финансијски сектор ММФ каже да је успешно пребродио кризу, а да би главни ризик за банке могло да буде продужавање рецесије и раст ризика због задуживања грађана и привреде у девизама.