Стезање каиша и у Италији

После Грчке, Шпаније, Португала и Велике Британије, и Италија се одлучила на драстичне мере штедње.

Плате запослених у јавној управи биће замрзнуте наредне три године, док ће министарства морати да смање трошкове за десет одсто.

У Риму очекују да ће тим мерама до 2012. године смањити дефицит за 24 милијарде евра и заштити земљу од тржишних спекулација, које су Грчку гурнуле на руб банкротства.

У намери да среди своје финансије, влада премијера Силвија Берлусконија припремила је план штедње од 2010. до 2012. године и ревизију буџета.

Нове ригорозне мере треба да сведу мањак у државној каси са прошлогодишњих 5,3 на испод три одсто, што је дозвољена граница за земље еврозоне.

"Наш буџет је споразумима везан за Европску унију. Сви у Европи већ предузимају мере штедње. Нећемо повећавати порезе, али ћемо смањивати претеране трошкове у јавном сектору. То се неће односити на здравство, образовање и пензије", каже Паоло Бонајути, портпарол италијанске владе.

Плате у државној управи прве на удару

Прве жртве штедње биће посланици, функционери у државној управи и менаџери у јавним предузећима.

Тако ће плате италијанских посланика, које у просеку износе 14.000 евра месечно, што их чини најплаћенијим у Европској унији, бити смањене за 10 одсто. Исто толико биће умањене и зараде министара, чија годишња примања прелазе 80.000 евра.

Преполовиће се и субвенције политичким партијама. Са строгим мерама штедње влада је упознала и гувернере свих италијанских регија.

"Ствари морају да буду јасне и отворене. Потребан нам је буџет који неће ограничити економски раст и зато свако мора да преузме свој део одговорности", каже Васко Ерани, председник Конференције региона.

Влада рачуна и на већи прилив пореских прихода, захваљујући борби против утаје пореза, којој ће се придружити и локалне власти.

"У протекле две године потценили смо кризу, уверени да ће Италија бити имуна на њу", рекао је Лука Кордеро ди Монтецемоло, председник "Ферарија".

Упркос страху од преливања кризе из Грчке, италијанско министарство финансија тврди да нема потешкоћа у продаји државних обвезница.

Уверени су да је дуг Италије, од 115 одсто бруто домаћег производа, стабилан и да је мање подложан удару тржишних спекуланата.