Већи порез, веће цене

Пореска реформа је једна од главних тема разговора са Мисијом међународног монетарног фонда. Према ранијим изјавама министарке финансија Диане Драгутиновић, одустало се од повећања пореза на додату вредност са 18 на 22 одсто, али се зато разматра могућност да се повећа нижа стопа тог пореза од осам процената, која се обрачунава на основне животне намирнице и услуге.

Према закону нижа стопа ПДВ-а обрчаунава се за промет или увоз основних животних намирница - хлеба, млека, брашна, шећера, воћа, поврћа, меса, рибе, лекова са позитивне листе, ђубрива, семена, уџбеника, дневних новина, компјутера, за смештај у хотелима, комуналне услуге, гас...

Све у свему, око 40 одсто производа има нижу стопу ПДВ, три до четири пута више него у другим земљама, па је Министарство финансија најавило већи порез за неке од њих.

Професор Економског факултета Милојко Арсић сматра да би било боље да се повећа општа стопа пореза, јер ако би се повећала нижа, онда би се оптеретили сиромашни.

Друга група економиста сматра да је боље повећати ПДВ за неке од производа из повлашћене групе, него ићи на повећање основне стопе од 18 одсто. Кажу ПДВ би могао да се повећа за природни гас, улазнице за биоскоп и позориште, рачунаре, публикације...

"Претпостављам да ће основне животне намирнице - хлеб, млеко, месо остати у нижој стопи. Овде се ради о производима које људи морају да купују без обзира на цену, а ови претходни не би толико утицали на животни стандард људи", рекао је порески консултант Игор Лончаревић из КПМГ-а.

За које ће се промене Влада одлучити, знаћемо када се заврше преговори са ММФ-ом.

У највећем броју европских земаља, ПДВ је између 19 и 20 одсто. Најнижи је у Швајцарској 7,6 процената.

У окружењу, од нас нижи ПДВ има Црна Гора 17, а највиши Хрватска 23 одсто.

Свака земља има различиту листу производа са мањим порезом у зависности од тога шта се сматра неопходним за живот. Тако је у Швајцарској и Аустрији и чоколада у групи производа са нижим ПДВ-ом.