Јункер: Верујте у евро!

Евро је био и остао валута којој се верује, поручено је са састанка министара финансија еврозоне, а председник еворозоне Жан Клод Јункер на скупу је узвикнуо: "Верујте у евро"!

Иако је Европска унија прошле недеље поручила да ће "бранити евро по сваку цену" и усвојила фонд за одбрану вредан 750 милијарди евра, најнижа вредност европске валуте у последње четири године изражава страх инвеститиора да предузете мере неће бити и довољне.

Само током прошлог викенда евро је ослабио за готово два цента и сада се за њега добија 1,23 долара, док је почетком године вредео 1,43 долара.

Осим неповерења према европским економским мерама, светско тржиште не показују ништа више вере ни у најављене активности Шпаније, Португала, Италије и Француске, које би требало да смање дефиците тих држава.

Пред почетак састанка министара еврозоне, шведски министар финансија Андерс Борг позвао је Шпанију и Португал, земље које се после Грчке наводе као "најугроженије" због великог државног дуга, да јавно објаве које мере предузимају у циљу смањења дефицита.

Шведска, која није чланица еврозоне, имала је прошле године дефицит од само пола процената, а кључ за дугорочну стабилност Швеђани виде у решавању питања јавног финансирања.

У еврозони такође сматрају да је Грчка на добром путу и да ће испунити све преузете обавезе. Прва транша финансијске помоћи од 20 милијарди евра већ данас је стављена на располагање Грчкој.

Тренутно се у еврозони захтева од држава чланица да не пређу дефицит од 3 одсто БДП-а, а да своја дуговања држе испод 60 одсто БДП-а. Чланице које прекрше та правила треба санкционисати, поручују из француског министарства финансија.

Француски предлог под санкцијама подразумева ускраћивање помоћи из структуралних фондова ЕУ, али и одузимање европског права гласања.

Финансијски стручњаци тврде да је стварањем Европског финансијског стабилизационог фонда заиста сав расположиви новац на столу и да је сада створена сигурносна мрежа за државе попут данас Грчке, а сутра Шпаније, Португалије, Италије...

Ништа од жељених ефеката, међутим, неће бити остварено, ако не буде суштинске фискалне консолидације, разумног и умереног трошења буџета, тврде поједини стручњаци.

"То је сада заиста кључно питање... Ако Португал и Шпанија не доведу у ред јавну потрошњу током неколико наредних година, владе ће се гушити у дуговима, неће бити у стању да враћају кредите и то би био сценарио најгоре врсте", упозорава експерт бриселске банке ИНГ Карстен Брзески.