Динар наставља да слаби

Динар је наставио да слаби према евру и то за 73 паре, тако да је званични средњи курс на историјски најнижих 100,9856 динара за један евро.

Народна банка Србије продала је данас на међубанкарском девизном тржишту 50 милиона евра, да би спречила прекомерну дневну осцилацију курса.

Индикативни курс евра формиран у преподневној трговини на међубанкарском девизном тржишту био је 101,3533 динара.

Премијер Мирко Цветковић сматра да је проблем што у Србији постоји скривени двовалутни систем.

"Треба да заборавимо еврозону и да се концентришемо на динаре. Влада је већ усвојила принцип и нове подстицаје даје за кредите са динарском индексацијом. ЕБРД је спреман да нам помогне да ојачамо динар", рекао је Цветковић.

Раст курса најпре осете они који отплаћују кредите јер је готово 80 одсто позајмица везано за страну валуту. Ипак банкари кажу да је динар умерено ослабио и не очекују раст кашњења у враћању кредита.

"Не очекујем значајнија померања у курсу. Вероватно ће то бити негде у проценту који је једнак проценту инфлације. Мислим да је то добро за економију и не мислим да би требало да буде забрињавајуће за грађане", рекао је Зоран Петровић из "Рајфајзен" банке.

Курс зависи од регионалних кретања

У Народној банци кажу да је слабљење динара резултат кретања у региону.

"Ми заиста бележимо депресијацијске притиске свуда у региону. Пољски злот ослабио је 4 одсто, а мађарска форинта око 3 одсто. Притисци су на динар нешто мањи", рекао је вицегувернер НБС Бојан Марковић.

"Оно што можемо да очекујемо да ће даља кретања курса зависе од регионалних кретања, успеха преговора са ММФ-ом и како ће се кретати премија ризика Србије", рекао је Марковић.

Марковић је указао и да је слабљење динара од децембра до фебруара било сезонског карактера, као и да се са јењавањем кризе може очекивати поновно убрзавање тренда јачања домаће валуте.

Говорећи о стратегији НБС за спровођење процеса "деевроизације", вицегувернер је навео да се она заснива на три стуба - стварању услова за очување макроекономске стабилности, јер без стабилних економских прилика нема ни поверења у домаћу валуту, затим развоју тржишта динарских обвезница, као и развоју тржишта инструмената заштите од девизног ризика.

Економисти процењују да би динар могао да изгуби још 4 до 5 одсто вредности, али да Влада и Народна банка не би смеле да дозволе велики скок курса.

"Мислим да је неминовно да дође до депресијације динара, имајући у виду да смо слабо конкурентна привреда, да нема јасних сигнала да ће држава озбиљно редуковати јавну потрошњу и да се погоршавају услови на светском тржишту, мислим на криз еура и растуће дугове држава, што за нашу земљу значи мање могућности увоза и растућу тражњу за девизама за враћање крос бордер кредита", рекао је економиста Ђорђе Ђукић.

За привреднике је то велико оптерећење нарочито за оне који су везани за производњу хране, а која је везана за увоз компоненти. Добро је за извознике, али је проблем је што тог извоза нема много", рекао је Раде Милошевић из фирме "Флори" из Крушевца.

Прилагођавање кризи померњем курса

Иако у Народној банци кажу да је могуће да у наредном периоду дође и до јачања динара економисти сматрају да то не би било добро јер за разлику од Грчке ми имамо могућност да се померањем курса домаће влауте прилагођавамо кризи и очувамо економску стабилност.

НБС је јуче продала 90 милиона евра, како би, у условима повећане тражње, спречила прекомерну дневну осцилацију курса динара према евру.

Како је саопштено из НБС, то је највећа интервенција централне банке на девизном тржишту од почетка године, јер је 27. јануара она у току дана износила 89 милиона евра.

Од почетка године НБС је продала укупно 796,5 милиона евра, укључујући и данашњу интервенцију, да би спречила прекомерне дневне осцилације курса и подстакла промет на девизном тржишту.

Гувернер у оставци Радован Јелашић рекао је прошле недеље да је пад вредности динара последњих дана резултат и регионалног утицаја на курс, али и тога што је нето прилив капитала у Србију нижи, а дефицит текућег биланса већи.

Крајем прошле године, Јелашић је оценио да курс динара не би требало да пређе 104 динара за евро до краја 2010. године.

У овој години, динар је био најјачи 4. јануара, када је званични средњи курс износио 95,9679 динара за евро.