Нови гувернер почетком јуна

Нови гувернер Народне банке Србије могао би да буде изабран почетком јуна, очекује гувернер у оставци Радован Јелашић.

Јелашић је на конференцији за новинаре рекао да је планирано да НБС до 28. маја Скупштини Србије достави предлог измена и допуна Закона о НБС, како би тај закон био изгласан почетком јуна и у складу са њим изабран нови гувернер.

Гувернера ће, како је предложено, предлагати председник Србије, уместо Одбора за финансије Скупштине Србије, како је сада прописано.

Јелашић је дао оставку крајем марта и навео да то чини из личних разлога.

Разлози за измене и допуне Закона о НБС су, како је објаснио Јелашић, усклађивање са Уставом Србије, јачање независности НБС, као и прецизирање неких одредаба, међу којима су оне које се односе на капитал централне банке, покривање њених губитака, односно распоређивање добити.

Народна банка Србије је, као предлагач измена тог закона, предвидела да Извршни одбор, осим преузимања досадашње надлежности Монетарног одбора да утврђује и споводи монетарну и девизну политику, има и обавезу да доноси прописе из области контролне и надзорне функције НБС.

Извршни одбор ће имати право да одлучује и о давању и одузимању дозвола за рад финансијским иснтитуцијма.

ММФ занима одакле новац за повећање зарада

Говорећи о Међународном монетарном фонду Јелашић је изјавио да мисли да Фонд неће имати ништа против повећања зарада у јавном сектору, али да ће га сигурно занимати одакле ће се наћи новац за њихово финансирање.

Јелашић је подсетио да буџетски приходи на почетку ове године показују да се остварује предвиђени план, али да нема потребног повећања, што је предуслов за спровођење овакве намере.

Гувернер у оставци је рекао да се држава обавезала да се издаци за пензије са 13 одсто смање на 10 одсто бруто домаћег производа (БДП), а за зараде у јавном сектору са 10 на 8 одсто до 2015. године.

Према његовим речима, дефинисање тога како и када ће се изаћи из замрзавања плата и пензија до краја 2010. кључно је и са становишта даљег планирања монетарне политике.

"Има неколико идеја на столу - колико пута ће да се врши индексација и на који начин - али надам се да ће новац одлучити шта ће бити крајњи исход", рекао је Јелашић напомињући да не би био задовољан уколико би се држава одлучила за додатно задуживање у земљи или иностранству.

Могући сценарији 

Јелашић је указао и на могући сценарио уколико би плате и пензије биле и даље замрзнуте. У том случају, нагласио је он, дошло би до одржавања ниске стопе инфлације и даљег смањења референтне каматне стопе. Такође, не би дошло до повећања јавног дуга, што би довело до смањења премија ризика, а држава би се јефтиније финансирала у динарима.

То би отворило пут и обезбеђивању јефтинијих средстава за инвестиције и кредите, а све то би имало за резултат мањи пад животног стандарда.

"У другом сценарију, догодило би се све супротно од тога", нагласио је Јелашић и поздравио је најаву доношења Закона о фискалној одговорности, али је нагласио да је потребно и формирање Фискалног савета, чија ће основна надлежност бити да јавно саопшти ко није испоштовао договорена фискална ограничења.

Јелашић је подсетио да су раније предлагана решења била да се у Уставу Србије јасно напише који ниво годишњег буџетског дефицита и укупнопг јасног дуга не сме да се пређе, али да тај предлог није усвојен.

Зато је, да би се обезбедила ефикасности примене Закона о фискалној одговорности, потребно оснивање Фискалног савета, у коме ће седети одговорни људи, нагласио је Јелашић.