Циљ Србије већи извоз хране

Председник Србије Борис Тадић изјавио је да ће Србија наставити са инвестицијама у производњу хране и повећањем производње допринети и прехрамбеној сигурности и безбедности у региону и шире.

Тадић је на отварању међународне конференције "Реформа заједничке пољопривредне политике - изазови приступања и сарадње" у Београду истакао да Србија сада извози храну у вредности од две милијарде долара, а да очекује да ће у наредном периоду тај извоз достићи вредност од пет милијарди долара.

Председник је истакао да Србија на тај начин може допринети решавању глобалних проблема недостатка хране.

"Србија ће наставити инвестиције у производњу хране, као што смо дуплирали производњу хране у претходним деценијама. Можемо бити значајни произвођачи и у годинама које долазе", навео је председник Србије.

Према његовим речима, Србија је данас, и условима кризе, показала спремност да повећа производњу хране.

На скупу, осим представника Србије, учествују представници Хрватске, Чешке, Естоније, Мађарске, Португала и Словачке.

Министар пољоприврде Саша Драгин оценио је на конференцији да Србија води социјално одговорну аграрну политику која је усмерена ка брзом развоју пољопривреде и одлучна да домаћи аграр у што краћем времену уведе у Европску унију.

"Изазови светске економије траже да идемо у корак са новим знањима и технологијом у улажемо велику енергију да брзо и ефикасно усвојимо стандарде производње који ће отворити нова тржишта домаћем пољопривредниуку и омогућити му нову зараду", рекао је Драгин.

Министар је истакао да око 60 одсто законодавства из области пољопривреде треба да се усагласи са ЕУ и додао да је за сада Србија у великој мери усвојила законе из те области.

ЕУ: Напредак Србије у области пољопривреде

Заменик директора директората за пољопривреду и рурални развој Европске комисије Јиржи Плева поздравио је напредак Србије у пољопривреди и хармонизацију прописа и институција из области аграра са законодавством ЕУ.

Плева је истакао да је за Србију важна ефикасна примена закона, која је често тежа од њиховог усвајања и додао да је кључно обезбедити квалитетне људске ресурсе за рад у институцијама.

Пољопривреда игра важну улогу у свим земљама Балкана, па је важно да се пре уласка у ЕУ правовремено усагласе законодавства и институције, јер је то кључ за успешну интеграцију у Унију, рекао је Плева.

Указао је и на важност усвајања новог закона о географском пореклу производа, зато што предвиђа уклањање проблематичних робних марки са тржишта у наредним годинама што је важно за ЕУ.

Додао је да је продуктивност у области пољопривреде у земљама региона нижа него у ЕУ, због чега је значајно да се реструктурирање те области уради пре приступања Унији.

Министар Саша Драгин је подсетио да је основана Управа за аграрна плаћања и успостављена Дирекција за националне референтне лабараторије са циљем да се обезбеди висок ниво стандарда безбедности хране.

Драгин је додао да је систем јавних складишта оперативан и да је његов основни циљ да омогући домаћим пољопривредницима да остваре већи приход од свог рада.

Министар пољопривреде је подсетио да је српска пољопривреда прошле године имала суфицит у спољнотрговинској размени од рекордних 680 милиона долара као и да је цео сектор пољопривреде забележио раст од два одсто.

Шеф делегације ЕУ у Србији Венсан Дежер истакао да је пољопривреда важна за Унију, али и Србију која поседује велике потенцијале у тој области, али који се морају још развијати и јачати нарочито у инспекцијама и лабораторијама.

На конференцији учествује 12 страних делегација и 10 министара пољопривреде и заменик генералног директора за пољопривреду ЕУ Јиржи Плева.

Министарска конференција је уводни догађај у склопу дводневног програма које је Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде припремило за представнике међународних делегација, а који ће присуствовати отварању 77. Међународног пољопривредног сајма у Новом Саду.