Сива економија односи милијарде

Процене су да буџет, због непријављених радника и пословања нерегистрованих фирми, годишње губи бар три милијарде динара. У Удружењу послодаваца процењују да би таквим фирмама требало дати рок за постепено увођење у легално пословање.

"Мора да се направи стратегија. Лепо се каже - наредне три године не плаћате порез, региструјте се, плаћајте само обавезе за вас и вашег радника код фондова социјалне заштите. Држава ионако већ 18 година не убира порез од сиве економије", рекао је Стеван Аврамовић из Уније послодаваца Србије.

Проблем је што Инспекција рада и Тржишна инспекција контролишу само регистроване фирме, док Комунална инспекција надлежна за продају на тезгама, проверава да ли је закуп плаћен, али не контролише порекло робе.

"За почетак ће редовно ће Министарство финансија извршавати своје расходе и неће приморавати оне који не добијају свој новац да плаћају порез. Друга фаза је да тржишна инспекција у неким бољим данима, буде ригорознија", истиче министар економије Млађан Динкић.

Процењује се да је чак 30 одсто привредепривреде у сивој зони, док надлежни не знају тачан проценат. Ипак, не споре да је она у порасту, што је карактеристично за услове кризе.

Синдикати кажу да је проблем то што смо кризу дочекали са великом сивом зоном и не верују да ће надлежни кренути у њено сузбијање.

Инспекција рада је у прва четири месеца обавила за трећину више контрола него читаве прошле године. Ипак, учинак је слаб, јер углавном зависи од судских процеса.

"Инспекција рада одради свој део посла, поднесе пријаву али од тих пријава свега 12 одсто добије свој коначни судски епилог", објаснио је министар за рад Расим Љајић.

Економисти оцењују да је сива економија одраз неефикасности државе и да би, у овим условима, успех био одржати је на постојећем нивоу.

Смањење је могуће, али уз далеко већу ефикасност надлежних у праћењу токова новца и преиспитивање висине пореских намета.