Фискална политика пред избором

Члан економског савета премијера, професор Милојко Арсић потврдио је да су приходи у буџету мањи, а расходи већи и да одступају од пројекција уговорених с Међународним монетарним фондом.

Фискална политика налази се пред избором да ли да повећа фискални дефицит уз сагласност ММФ-а, да иде на даље повећање пореза или додатно смањење расхода, или да комбинује све три опције, навео је Арсић на представљању билтена "Квартални монитор" на Економском факултету у Београду.

"Буџетски дефицит у прва четри месеца износи 44 милијарде динара, док је дефицит консолидованог сектора државе (дефицит на свим државним нивоима) у истом периоду 25 милијарди динара", навео је Арсић и додао да би, када би се наставило са оваквом фискалном политиком, фискални дефицит износио 4,5 одсто БДП-а до краја године.

Арсић је додао да са ММФ-ом могао да се закључи споразум о повећању дефицита на четири одсто БДП-а и истакао да би тај дефицит реално могао да се финансира новцем међународних финансијских институција.

Нагласио је да је консолидовани дефицит државе у првих пет месеци ове године износио од 37 до 39 милијарди динара, односно 3,5 одсто БДП, што је више од 35 милијарди динара, односно три одсто БДП, колико је договорено с ММФ-ом.

Оценио је да су, иако су мере Владе донеле неке резултате, ефекат неких, као што су повећање прихода кроз опорезивање ауторских хонорара, порез на сопствене приходе и узимање профита јавних предузећа, мањи је од очекиваног.

Арсић је навео пример "Телекома" чије би се пословање и сервисирање кредита довело у питање ако би му се узео мерама предвиђени новац.

Држава се окреће задуживању 

Генерално, при конципирању мера, велики значај дат је њиховој политичкој и социјалној прихватљивости и навео пример олаког одустајања од корекције општих пореза (ПДВ, порез на доходак грађана...)

Арсић процењује да није искључено и да ће протоком времена бити тешкоћа у реализацији планираног смањења дискреционих расхода (уштеда трошкова у држави) за 26 одсто.

Држава се у недостатку средстава све више окреће задуживању на домаћем тржишту кроз продају трезорских записа, како би попунила буџет.

Према његовим речима, трајно, та оријентација није добра, и потребно је обезбедити што пре међународне изворе финансирања буџета и буџетског дефицита.

Арсић је навео да држава на тај начин окреће банке ка себи и истискује кредитирање привредног сектора, јер банке, због увећаног ризика, пласирају новац држави, уз повољне камате.

Овај потез државе илустрован је најбоље податком да од почетка примене мера, "једном руком" даје 300 милиона евра кроз субвенционирање камата, а "другом руком" узима кроз задуживање на домаћем тржишту око 500 милиона евра.