Нема мењања услова отплате кредита

Гувернер Народне банке Србије Радован Јелашић најавио је да ће Централна банка прописом уредити стандарде за пословање банака којим ће се онемогућити да се мењају услови отплате кредита без сагласности клијента.

"Таквим прописом, који ће бити у примени од септембра, подстицаће се добри пословни обичаји и утврдити шта се сматра минимумом стандардних услова пословања које банке примењују према клијентима", рекао је Јелашић на конференцији за новинаре.

Гувернер је објаснио да ће банке имати обавезу да за све врсте кредита прецизирају валуту у којој је кредит индексиран и курс по коме се обрачунава и наплаћује, као и износ и врсту каматне стопе, обрачун камата, рокове, услове и начин измене варијабилне камате токомотплате кредита.

Уговорима ће морати да се дефинишу и услови превремене отплате кредита и начин обрачуна накнаде за ту услугу.

Обавеза банака биће, како је нагласио Јелашић, да ти подаци буду доступни клијентима пре закључења уговора о кредиту, као и да за постојеће кредите обавештавају клијенте о изменама које морају да буду у складу са уговором.

Коментаришући ретроактивно повећање каматних стопа које није предвиђено уговором, о чему у НБС стижу жалбе клијента банака, гувернер је рекао да је то супротно доброј, фер и транспарентној банкарској пракси, односно да је, зависно од уговора, незаконито.

"Изговор банака за повећање марже на одобрене кредите због повећања премије ризика је неоправдан. Банке су дугорочне позајамице финансирале из краткорочних извора", нагласио је Јелашић.

Јелашић је истакао да очекује да банке уваже препоруку НБС и ретроактивно промене одлуку о повећању маржи и на основу тога повећање камата на раније уговорене кредите.

НБС ће, како је најавио, и даље давати тумачења о пословној политици банака и објављивати да ли и које банке ретроактивно мењају марже.

Гувернер јр потврдио да ће Централна банка подржати клијенте банака у евентуалном судском спору за обештећење због незаконитог подизања камата и мењања услова отплате кредита.

Према рачуници НБС, имајући у виду појефтињење задуживања у иностранству, од краја прошле године било је једино оправдано да банке смање каматне стопе, тако су имале додатну зараду од повећања маржи.

 Буџетски дефицит тешко одржив

Гувернер Јелашић упозорава да је већ сада извесно да ће Србија "јако тешко" испунити критеријум Међународног монетарног фонда о консолидованом буџетском дефициту на крају јуна ове године.

Подсетио је да је приликом склапања аранжмана са ММФ-ом Србија преузела одређене обавезе и уколико оне не буду испуњене, друга транша кредита од те међународне финансијске институције неће бити аутоматски повучена, тако да ће то бити главна тема преговора са делегацијом ММФ-а крајем августа.

Гувернер је указао и да је поред повољнијег амбијента и мера владе и НБС, економски раст и даље у негативној зони и пад бруто домаћег производа у овој години биће већи од два одсто.

Јелашић је напоменуо и да око милијарду евра кредита чека на повлачење из иностранства, у уколико се то не догоди у наредних неколико седмица, и ова инфраструктурна грађевинска сезона ће бити изгубљена.

Гувернер је нагласио да је НБС одлуку о смањењу референтне каматне стопе са 14 на 13 одсто донела на основу пада тражње, условљене падом зарада, успоравањем кредитне активности и уздржавањем од инвесторања, као и на основу пада економске активности, који није привремен и делује дезинфлаторно.

Јелашић је указао да су инфлаторна очекивања стабилизована и поред релативно високог раста цена у последња два месеца, а смањен је и притисак на курс динара, после аранжмана са ММФ-ом.

Према његовим речима, потенцијални ризици су што се ефекти рестриктивних мера фискалне политике још не могу сагледати, затим што пад економске активности и буџетских прихода могу бити нижи од планираних, а раст регулисаних цена може да угрози остварење циљане стопе инфлације.

Јелашић је оценио да ће мајска инфлација бити око 1,4 одсто, због сезонског поскупљења пољопривредних производа и раста регулисаних цена, а међугодишња инфлација у том месецу биће око 8,4 одсто.

У трећем тромесечју ове године очекује се знатан пад укупне инфлације, на 0,4 одсто, а на успоравање инфлације највише ће утицати пад цена пољопривредних производа и успоравање раста регулисаних цена, рекао је гувернер.

Јелашић је напоменуо и да ефекти замрзавања зарада и пензија до краја 2010. године значе њихово реално смањење за око 12 одсто, уколико инфлација буде по плану, а у случају њеног повећања пад куповне моћи ће бити још већи.

Јелашић је навео и да се кредитна активност банака према становништву успорава, а минимално расте према предузећима, као и да одобравање кредита уз подршку владе тек треба да да резултате.