Помоћ зависи од штедње

Министри Немачке и Француске упозорили су Грчку да финансијска помоћ ЕУ и ММФ-а зависи од нових мера штедње владе у Атини.

Грчка је у петак затражила да искористи кредите из хитног пакета за спас своје економије, који би могао бити највећи мултилатерални програм помоћи који је једна земља икада примила.

Немачки министар финансија Волфганг Шојбле изјавио је да Грчка мора да пристане на нове мере штедње ако жели да добије финансијску помоћ својих европских партнера.

У интервјуу немачком листу Билд, Шојбле је рекао да "није гарантовано да ће Немачка и ЕУ одобрити помоћ за Грчку" и да ће та одлука зависити од успеха грчке владе у прављењу нових уштеда.

Француска министарка за економију Кристин Лагард је француској штампи рекла да Грчка у прошлости није испуњавала своје обавезе и да ће зато свака будућа финансијска помоћ тој земљи морати да буде строго контролисана.

Шеф ММФ-а Доминик Штрос-Кан изјавио је на састанку ММФ-а у Вашингтону, којим доминира грчка дужничка криза, да Фонд покушава да Грчкој "да савете и средства за решење њене кризе".

"Сви учесници заседања, министри и гувернери, свесни су да је опоравак светске привреде у току. У неким деловима света, попут Азије опоравак је бржи, у Европској унији и Јапану такође, али упркос томе ми морамо да размотримо успутне ризике", каже Штрос-Кан.

Незапосленост и дугови два највећа проблема

Директор ММФ-а наводи два задатка, на којима ће се радити наредних месеци - незапосленост, која је и даље у порасту у многим земљама и тежак терет дугова, посебно у земљама у развоју.

"Данас је Грчка у тешкоћама. Сутра ће можда бити неко други. И шта ММФ ради - покушава да обезбеди савете и средства у име целе међународне заједнице. Грађани Грчке зато не треба да се плаше ММФ-а. Ми смо ту да им помогнемо", рекао је Штрос-Кан.

Грчка је затражила активирање пакета помоћи од 60 милијарди долара који су раније одобрили ЕУ и Међународни монетарни фонд, а очекује да прву траншу помоћи, вредну 45 милијарди долара, која треба да јој помогне да изађе из кризе, добије пре 19. маја, изјавио је у петак министар финансија Јоргос Папаконстантину.

Захтев је упућен после више месеци раста грчких трошкова задуживања на светском тржишту, што је подривало напоре те земље да смањи терет дугова од 300 милијарди евра и доводило у опасност читаву зону евра.

Како је јуче пренео лондонски Фајненшел тајмс, финансијска помоћ, коју су власти у Атини затражиле како би земљу сачувале од пропасти, биће први случај спасавања неке земље чланице еврозоне од формирања Европске монетарне уније 1999. године.

Грчке власти, које су очајнички покушавале да избегну такав развој догађаја, поклекле су пред незадрживим притиском глобалног тржишта, односно растућих камата које су онемогућиле финансирање буџетског дефицита и јавног дуга, оценио је Гардијан.

Грчка влада споро реаговала на кризу

Грци са скепсом гледају на потезе своје Владе.

Око две трећине грађана Грчке сматра да је влада у Атини превише споро реаговала у борби против, све дубље дужничке кризе у тој земљи, показало је истраживање јавног мнења.

Према истраживању агенције АЛЦО, 37,3 одсто испитаника сматра да је Влада сувише споро реаговала на финансијску кризу, док 28,2 одсто грађана мисли да су власти повлачиле погрешне потезе.

Истраживање спроведено између 21. и 23. априла на око 1.000 испитаника, показало је и да само 23,1 одсто испитаника подржава потезе владе током тешке економске кризе, пренео је Ројтерс.