Концепт "Трећег света" застарео

Стари концепт "Трећег света" није више одговарајући у новој мултиполарној глобалној економији и стога су потребни нови приступи како би се узели у обзир интереси земаља у развоју, изјавио је председник Светске банке Роберт Зелик.

Глобална економска криза из 2009. године и успон земаља у развоју у светској економији су показали да категоризација земаља на Први и Трећи свет, на донаторе и оне који моле за помоћ, на предводнике и оне који су вођени, више није подесна, предочио је Зелик у говору уочи састанка Светске банке и Међународног монетарног фонда у Вашингтону.

Важна међународна питања не могу бити решена без укључења земаља у развоју у Азији, Латинској Америци и Африци чије економије бележе убрзани раст, додао је Зелик.

"Деценијама се говори о појави мултиполарног система. Време је да признамо да постоји нова економска паралела. Ако је 1989. године представљала крај 'Другог света с комунистичким наслеђем', онда је 2009. година означила крај оног што је познато као 'Трећи свет'. Сада смо у новој, мултиполарној светској економији која се убрзано развија", рекао је Зелик у Центру "Вудро Вилсон" у Вашингтону.

Глобална сарадња

Зелик је подсетио да економски напредак земаља у развоју има велики утицај на глобалну сарадњу, мултилатерализам и рад институција, као што је Светска банка.

"Економске и политичке тектонске плоче се померају", предочио је Зелик и додао да се "и ми можемо померати заједно с њима, или можемо наставити да посматрамо нови свет кроз призму старог".

Преоријентација у светској економији не огледа се само у Кини и Индији, већ и југоисточној Азији, Латинској Америци и на Блиском истоку.

"Подсахарска Африка ће до 2015. године јачати просечно више од шест одсто годишње, док би јужна Азија, где живи више од половине сиромашних у свету, могла истовремено бележити раст од чак седам процената годишње, рекао је Зелик.

Председник Светске банке је, међутим, упозорио да са новом моћи долази и нова одговорност.

Подела одговорности у новом међународном систему неће бити лака, што потврђују и светски преговори о трговини и клими који су изнели на видело дубока рамимоилажења између развијених економија и земаља у развоју, подсетио је Зелик.

Осврћући се на климатске промене, Зелик је упозорио да развијене земље не могу примењивати модел "који одговара свима" и на земље у развоју јер он неће бити ефикасан и у тим земљама.

"Политика која се тиче климатских промена може бити везана за развој и тиме добити подршку земаља у развоју за раст заснован на малим емисијама угљеника, али не и ако је заснована на оштрим рестрикцијама и ограничењима", указао је Зелик.

Подршка земљама у развоју

"Земљама у развоју су потребни подршка и финансије да би инвестирале у пут раста, заснован на чистим технологијама. У свету 1,6 милијарди људи нема приступ електричној струји. Мада морамо водити рачуна о човековој околини, не можемо осудити афричку децу да раде домаће задатке уз светлост свеће или ускратити афричким радницима радна места у индустрији", рекао је челник Светске банке.

"Изазов је подстаћи прелазак на чистију енергију без жртвовања приступа радним местима, продуктивности и раста који могу извући стотине милиона људи из сиромаштва", истакао је Зелик.

Председник Светске банке је такође рекао да су промене у светској економији и мултилатерални систем знатно утицали на Светску банку која такође мора бити отворена за промене.

Светска банка мора водити политику сталних реформи, мењати се да би се прилагодила брзим променама околности, како би најбоље служила интересима сиромашних у свету у развоју.

Та институција се нада да ће на својим пролећим састанцима обелоданити промене којима ће земље у развоју добити најмање 47 одсто гласачког удела.

Истовремено очекује прво повећање капитала за 20 година које ће ојачати њене финансије из којих је обезбеђено више од 100 милијарди долара помоћи од јула 2008. године.