Мањи порез на плате

У овој недељи поново се актуелизовала прича о пореској реформи. Најпре је тим економских стручњака представио своју визију пореских промена, препоручујући повећање ПДВ-а.

Министарка финансија Диана Драгутиновић понавља да је оптерећење плата порезима и доприносима неопходно смањити за трећину. Међутим, поставља се питање како ће држава надоместити евентулано смањење прилива новца у буџет.

Министар економије Млађан Динкић и даље се противи томе да се буџет пуни повећањем стопе ПДВ-а, али каже да долази у обзир укидање ниже стопе пореза од 8 одсто. Тако би 18 одсто био јединствени ПДВ за све, али би неки основни животни производи били изузети из опорезивања.

Са осам одсто, то јест по нижој стопи ПДВ-а, сада се опорезује део прехрамбених производа, лекови са позитивне листе, репроматеријал за пољопривреду, смештај у хотелима, комуналне услуге, гас за домаћинства, штампа.

Шта би од тога било ослобођено пореза, а шта скочило на ПДВ од 18 одсто, брине и послодавце и раднике.

С друге стране, смањење пореза и доприноса на зараде послодавци једва чекају због проблема са неликвидношћу, а радници се надају да би део новца којег се држава одриче, могао да стигне и до њиховог џепа.

"Ми смо и до сада говорили да бисмо прихватили и веће повећање ПДВ-а, али под условом да се промени начин наплате ПДВ-а, да држава одустане од тога да унапред наплаћује ПДВ", каже Небојша Атанацковић из Уније послодаваца.

Орбовић: Проблем "сива економија"

"Мислим да у нашем друштву има простора да се једном озбиљном контролом, озбиљном активношћу државе уласком у 'сиву економију', изврши наплата, и тада не би било потребе да дође до повећања пореских стопа", наводи председник Савеза самосталних синдиката Љубисав Орбовић.

Уз неефикасну контролу, бег у "сиву економију" поспешује то што на сваких 100 динара исплаћених раднику послодавац држави даје 63.

Порез на зараду је 12 одсто, пензијски допринос 22 одсто, за здравство 12,3 одсто, а за случај незапослености један и по одсто. Пола тог износа држава узима из бруто плате радника, а пола из прихода фирме.

Аутор публикације о пореској политици Милојко Арсић сматра да би "порези и доприноси могли да се смање за трећину, а да се као компензација ПДВ повећа за око четири процента и да се на тај начин обезбеди додатни приход од око један и по одсто друштвеног производа".

"Ја се бојим да би смањење доприноса, које би имало ефекат од неких 100 милијарди динара,  комплетно упило сву наплату ПДВ-а", истиче економиста Мирослав Здравковић.

Иако је још прошле године изнела идеју о повећању неопорезивог дела плате уз смањење пореза на зараду, али и увођењу веће стопе за плате које су изнад просечних, министарка финансија каже да је о конкретним цифрама рано говорити, али да пореска реформа мора да растерети зараде и не наруши буџет. Зато је неопходно ускладити производњу и потрошњу.

"Ако се о томе договоримо, онда ћемо се договорити о конкретним процентима, овај скуп и скупови какви ће бити у наредном периоду ће мени да дају подршку или не, не о бројевима већ о смеру и правцу реформи", наводи министарка финансија Диана Драгутиновић.

Осим најаве да се износ плате до 16 и по хиљада неће опорезивати, сазнајемо да би од тог до просечног износа зараде, важило опорезивање по сниженој стопи од 10 одсто, а за остале плате важила би можда и дупло већа стопа пореза.

Очекује се да пореска реформа почне да се примењује 2011. године, с тим што би законски оквир требало да буде готов до јесени.