(Не)искоришћен потенцијал аграра

Аграр и даље бележи најбоље извозне резултате, па је прошле године, за разлику од других привредних грана, имао вишак од 636 милиона долара. Нажалост, највише извозимо сировине, кукуруз, шећер и замрзнуто воће.

Не можемо да понудимо већу количину хране више фазе прераде, јер је у прехрамбеној индустрији опрема застарела, па веће количине за извоз не могу да се припреме. 

У свету постоји скоро хиљаду производа од кукуруза. Ми њиме углавном хранимо стоку, али на жалост ни то у довољној мери јер су нам обори и стаје углавном празни.

Поређења ради, вредност извезеног кукуруза достигла је прошле године 260 милиона долара, а меса и прерађевина само 64 милиона. Млеко и производе од њега нудимо тек у симболичним количинама, вредност тог извоза само је 16 милиона долара.

"Цене амбалаже, варирање у производњи млека, вишка и мањка, не дају нам никакву сигурност да правимо неке озбиљније уговоре", рекао је Јездимир Куч из крагујевачке млекаре "Куч". 

Замрзнуту малину углавном извозимо упаковану у кесе од 5 и 10 килограма. За мала паковања многе хладњаче још немају одговарајућу опрему.

"Тренутно највећи проблем је уско грло у паковању, како укупних, тако и дневних капацитета. Сировине и квалитет не представљају проблем. Теже је доћи до дугорочних инвестиционих кредита за улагања у линију паковања финијих производа и за оне са вишом фазом прераде", каже Слободан Жунић из "Либертаса" Београд.

Опрема за паковање кошта око 250 хиљада евра. Прерађивачи тешко долазе до девизних кредита, чије су камате од 8 до 11 одсто на годишњем нивоу. То им је много и готово неисплативо. Иначе, у последњих 15-так година изостала су већа улагања у прехрамбену индустрију.

"Прехрамбена индустрија је у великој кризи. Имала је стопу пада од 7,6 одсто у односу на претходну годину. Технолошки заостала, са производима који нису стандардизовани и количинама које нису у континуитету, не може бити конкуретна", каже Војислав Станковић из Привредне коморе Србије.

Прошле године, Фонд за развој одобрио је агроиндустрији 132 дугорочна кредита у вредности од 5,8 милијарди динара, с каматном стопом од 2,5 одсто, пре свега за набавку нове опреме. Захваљујући тим инвестицијама, фабрике прехрамбене индустрије понудиће страним купцима производе више фазе прераде.

Без обзира на нераразвијеност прерађивачке индустрије предвиђено је да за пет година вредност извоз хране достигне три милијарде долара.