Неопходна бржа пореска реформа

У Народној банци Србије представљена је истраживачка студија о неопходности пореске реформе у Србији: "Пореска политика у Србији - поглед унапред".

Аутори студије тврде да је за успех пореских реформи неопходно поверење грађана, добри закони, али и њихова ефикасна примена.

Саветник премијера Јуриј Бајец рекао је да је главна порука студије да се мање опорезују фактори производње, а више потрошња у нашој земљи.

У Србији се више троши него што се производи, и то се мора променити, каже министарка финансија Диана Драгутиновић. Тврди да није реално да се тражи смањење пореских стопа, а истовремено од државе траже добре услуге у здравству, школству, редовне пензије и граде путеви.

Министарка је рекла да се залаже за спровођење брзе пореске реформе која ће бити подстицај за повећање производње, отварање нових радних места, повећање конкурентности домаће привреде и смањење сиве економије, а уједно ће штитити најугорженије слојеве становништва.

"Запослени који примају испод 16.500 динара, што је нека граница сиромаштва, били би потпуно ослобођени плаћања доприноса, тако да би укупно фискално оптерећење било мање", објаснила је Драгутиновићева.

Најважније је да се у кратком року споведе реформа пореза на зараде, доходак грађана и порез на добит предузећа, рекла је министарка финасија.

Мајк Харви, шеф мисије Америчке агенције за међународни развој (УСАИД), уз чију подршку је урађена студија, истакао је да та организација подржава напоре Владе Србије за спровођење реформи и боље управљање пореском политиком.

"Договорили смо се да ће се више радити на образовању грађана да боље разумеју повезаност између пореза и услуга. Морате поједноставити порески систем и увести електронско управљање и све мора бити транспатентно", рекао је Харви.

Пореске реформе спроводи већина земаља источне и западне Европе. Циљ је да се смањи трошак радне снаге кроз смањење стопа доприноса, а повећају порези на потрошњу, што се може постићи повећањем ПДВ-а са садасњих 18 на 22 одсто.

То би Србију сврстало у златну средину земаља региона, сматрају стручњаци пореске реформе. Тако би се прикупили додатни приходи од 2,5 одсто бруто домаћег производа, који би се искористили за нова радна места.