Мере Атине дају резултате

Презадужена Грчка покушава сама да се избори са кризом оценивши да се иде у добром правцу. Успела је скоро да преполови мањак у буџету за прво тромесечје, па још не тражи помоћ од Међународног монетарног фонда и еврозоне.

Инвеститори саветују да ипак предузме и тај корак да би опет стекла поверење тржишта. Због њиховог неповерења, Грчка је принуђена да позајмљује новац уз рекордно високе камате што тешкоће чини још већим.

Међународни монетарни фонд послао је мисију у Грчку ради техничке помоћи и да би утврдила детаље плана за спасавање да буде спреман баш ако затреба. Влада у Атини није ни од ММФ-а, нити од земаља еврозоне, тражила новац.

"Грчка не намерава да активира план за спасавање, али важно нам је да он постоји", каже Јоргос Папаконстантину, министар финансија Грчке.

Тржиште не верује да ће Грчка испливати из дугова без помоћи са стране. Зато јој даје позајмице уз највишу камату откако је евро у оптицају.

"Тржиште је јако опрезно, јер се брине за напредак владиног програма за стабилизацију. Не мислим да ће се за кратко време било шта променити. Морамо да уверимо тржиште да смо истрајни да спроведемо тај програм", изјавио је Манос Цацидакис из Инвестиционе куће "Пегазус".

Тржиште капитала не дели став ЕУ

Грчка мора још да се задужи, јер овог и идућег месеца треба да отплати 20 милијарди долара. Неки од најбогатијих Грка, кажу извештачи, пребацују новац у иностранство, па банке вапе за помоћ владе како би одржале ликвидност.

"Каматне стопе су нешто што нас брине. Сматрамо да оне не одражавају тренутно стање наше економије, нити владине напоре и резултате. Верујем да ће их тржиште ускоро уважити, па ће и каматне стопе бити мање", рекао грчки министар финансија.

И лидери две моћне европске економије, француске и италијанске, кажу да је грчка влада предузела одважне мере и да су спремни да јој безусловно помогну, јер би остављање Грчке на цедилу имало последице и по њих и по заједничку валуту.

Иако се грчка криза одражава на вредност евра, из Европске централне банке, која га издаје, ублажавају страховања да је Грчка пред банкротом.

"Мере грчке владе су веома уверљиве и она их строго и енергично спроводи, што је кључно. И програм подршке који су прошлог месеца представили лидери Европске уније је изводљив", рекао је Жан Клод Трише, председник Европске централне банке.

Влада у Атини може да се похвали да је, упркос свему, смањила мањак у буџету. До краја године намерава да га смањи са 12,7 одсто бруто домаћег производа на 8,7, а да га у наредне две године сведе на три одсто, што је максимум који дозвољава еврозона.