Глобална рецесија досегла дно

Оптимистичке изјаве које су последњих дана дали председници САД и Русије, Барак Обама и Дмитриј Медведев, о наговештају изласка њихових земаља из текуће привредне кризе, праћене су сличним проценама директора Међународног монетарног фонда Доминика Штрос Кана. Према његовим проценама, када је реч о економској кризи, најгоре је прошло и на истоку Европе.

Сличну, оптимистичну прогнозу о будућим економским кретањима у земљама Источне и Централне Европе, дала је и Европска банка за обнову и развој.

Први човек те институције, Томас Миров, у интервјуу за Фајненшел Тајмс, каже да се земље Централне и Источне Европе могу надати почетку краја економске кризе.

Овај став заснива се на извештајима банака о бољим резултатима од очекиваних, и показатељима о враћању потрошаћког и пословног поверења.

Главни економиста Европске банке за обнову и развој Ерик Берглоф оценио је да је најгори сценарио кризе у земљама у транзицији избегнут и да постоје назнаке да се ситуација стабилизовала.

"Постоје назнаке да се ситуација стабилизовала, али предвиђа се да ће опоравак бити спор. Многе привреде света ће ове године забележити пад, који ће у неким земљама бити осетан, а пад ће забележити и земље у транзицији", наводи економиста.

Берглоф је оценио да није било повезаних криза финансијских сектора и валута и додао да западне земље нису "окренуле леђа својим источним суседима".

Нада у опоравак економских сила

Лондонски "Фајненшел тајмс" оцењује да у у свим поменутим изјавама високих политичких и економских функционера провејава, уствари, нада да ће привреда у водећим светским земљама, након првих знакова позитивног преокрета, почети да се креће узлазном линијом.

У САД је као позитиван сигнал примљена вест о поправљању ситауције на стамбеном тржишту, чији крах је и изазвао глобалну финансијску кризу, док је у Русији раст цена нафте на око 60 долара по барелу примљен такође као јасан знак да се економска ситуација мења на боље.

Оптимизам америчког председника, кад је реч о могућности да се његова земља брже него што се донедавно веровало избори са кризом, доводи се и у везу са извештајем да је током априла у економији САД изгубљено 539.000 радних места, или за четвртину мање него у марту и да би тај позитиван тренд могао да се настави и у наредних неколико месеци.

Председник Европске централне банке Жан Клод Трише је средином ове седмице изјавио да је "глобална економија изашла из рецесије и да су се стекли услови за раст.

Шефови водећих светских централних банака су почетком ове седмице такође изјавили, на редовном заседању Банке за међународна поравнања у Базелу, да је глобална рецесија "досегла дно и да земље попут Велике Британије, Француске, Италије и Кине, могу рачунати на благ раст бруто домаћег производа."

У случају Кине то је, свакако, умерена прогноза јер све друге мериторне процене указују да ће најмногољуднија земља света ове године остварити " веома солидан" привредни успон од приближно седам до осам одсто.

Потребно више од стимулативних пакета

Добитиник Нобелове награде за економију у 2008. години, амерички Пол Кругман упозорава, међутим, у својој редовној колумни за дневник "Њујорк тајмс", да владе широм света, укључујући и америчку, "морају урадити више од усвајања стимулативних пакета и снижавања каматних стопа", да би се заиста савладала садашња рецесија.

У анкети коју је спровела агенција Блумберг, водећи амерички економисти очекују, поред тога, да се незапосленост у њиховој земљи и даље увећава и предвиђају пад привредне активносту у САД током овог и наредног месеца за по 1,9 одсто.

Изгледи за врло благ економски опоравак у САД постоје, у најбољем случају, тек пред крај 2009. године, оцењују водећи експерти у анкети агенције Блумберг.

У Европи су сумње у брз економски опоравак додатно појачане након извештаја да је негативан привредни раст у Немачкој, чија привреда је без премца у зони евра и целој Европској унији, био већи него што се очекивало.

Немачки бруто домаћи производ је, наиме, у првом кварталу опао, рачунато према годишњој основи, више од пет одсто, а ММФ у најновијој анализи предвиђа да ће привреда Немачке и других водећих чланица зоне евра идуће године стагнирати, док ће руска економија имати, у набољем случају, благ раст.