Умерени раст српске привреде

Међународни монетарни фонд очекује да привреда Србије у 2010. години забележи успорен, али уједначен опоравак, оцењујући да је релативно успешно пребродила светску финансијску кризу. 

У извештају Извршног одбора ММФ, објављеном по окончању консултација са Србијом, наводи се да ће раст у 2010. години, по свој прилици, бити умерен (два одсто), као одраз спорог опоравка трговинских партнера, успореног смањења корпоративне задужености, номиналног замрзавања плата и пензија у јавном сектору и успореног прилагођавања тржишта рада.

Дефицит текућих плаћања ће ове године бити благо повећан, као одраз пада новчаних дознака из иностранства у односу на 2009, прогнозирао је ММФ, у саопштењу које је објавио на свом сајту.

Кад је реч о наредном периоду, извршни директори ММФ су се сложили да политика треба да буде усмерена на одрживији раст, уз одлучно смањење спољне и фискалне неуравнотежености. Они су поздравили усредсређивање српских власти на јачање структуралне и фискалне политике са циљем повећања продуктивности, извоза и штедње.

Повећање инвестирања у јавни сектор  

Директори су такође дали подршку амбициозној стратегији базираној на штедњи чији је циљ смањење високог структуралног фискалног дефицита, углавном путем ограничавања раста плата и панзија у јавном сектору, уз истовремено повећање инвестирања у јавни сектор како би се решио проблем већ дуготрајних инфраструктурних уских грла.

Они су, међутим, нагласили да су потребни још одлучнији кораци који би заменили ова замрзавања плата и панзија, као и друге ад хок фискалне мере. Директори су стога поздравили договорени владин пакет реформи пензионог система и надају се његовом брзом усвајању у парламенту. Српске власти би такође требало да убрзају додатне реформе потрошње у областима образовања, здравства и администрацији, указано је у извештају.

Одбор директора ММФ сматра да кредибилитет стратегије српске владе о фискалном прилагођавању зависи од брзог и одлучног спровођења тих реформи. Успех фискалне консолидације ће такође зависити од побољшања у пореској администрацији.

Одбор ММФ је истакао значај одржања фискалне дисциплине, нарочито у светлу притисака за нове издатке. Стога је поздрављен владин план да донесе закон о фискалној одговорности, који би укључио циљеве који се тичу плата и пензија у јавном сектору у периоду 2010-12. Поједини директори ММФ сматрају да власти Србије треба да буду спремне на предузимање додатних фискалних мера или других могућих акција.

Подршкa мудром вођењу монетарне политике 

Извршни директори ММФ су дали подршку мудром владином вођењу монетарне политике, што се одразило у настављању отклањања инфлације. Они су се сложили да би даље лабављење требало спроводити опрезно, с обзиром на још увек повећане инфлаторне изгледе.

Директори ММФ су такође дали подршку владиним плановима за снижење захтева за ниво резерви, као и планове за сузбијање високе евроизације, што би требало да повећа ефикасност монетарне политике.

Негативан утицај глобалне кризе на српски банкарски систем је сузбијен, указали су директори, али су упозорили да су и даље присутни изазови, везани за надгледање тог сектора.

Директори су нагласили да је неопходан даљи прогрес у спровођењу структуралних реформи како би се повећао потенцијал раста српске економије и промовисао сектор производа који поседују трговински потенцијал.

Потребно је, такође, да власти Србије наставе са реформом јавних предузећа и приватизацијом јер то дозвољавају тржишни услови, истиче се у саопштењу.

Јака домаћа тражња и експанзија страних кредита 

Извршни одбор ММФ је оценио да је привреда Србије бележила брз раст бруто домаћег производа (БДП) током петогодишњег периода до почетка глобалне економске кризе, захваљујући јакој домаћој тражњи и експанзији страних кредита.

Та економска експанзија је, међутим, била везана за оне секторе који нису отворени за међународну конкуренцију и који су окренути домаћој потрошњи.

Даљи импулс расту домаће тражње пружила је све израженија проциклична фискална политика, док су структуралне реформе спровођене успорено, наведено је у известају.

Као резултат, повећани су ризици по спољну стабилност, што је резултирало високим спољним дефицитом, растућом спољном задуженошћу приватног сектора, високом евроизацијом и слабом извозном конкурентношћу.

Глобална економска и финансијска криза се брзо пренела у Србију. Помањкање спољних финансија довело је до оштрог пада инвестиција, за чим је уследио знатан пад потрошње. Фискални дефицит је нагло повећан, као одраз растућих социјалних издвајања и помањкања пореског прихода.