Пливајући курс оптималан

Један од најозбиљнијих кандидата за новог гувернера Народне банке Србије, председник Савета НБС Дејан Шошкић, гостовао је јуче у емисији "Око економије" Весне Дамјанић-Бранковић. 

Преносимо интервју са председником Савета НБС и професором Економског факултета у Београду.

Да ли сте са неким из власти разговарали о кандидатури?

Шошкић: Оно што бих могао рећи у овом тренутку, то је да јесте било неких неформалних разговора, где ми је саопштено да јесам један од потенцијалних кандидата.

Неформалних разговора?

Шошкић: Да.

У току дана, јуче или од пре две недеље, када је гувернер Јелашић најавио своју оставку, односно поднео?

Шошкић: Након те поднесене оставке били су одговарајући разговори о томе ко би, евентуално, могао да се појави као кандидат. Мени јесте саопштено да се у тој групи људи о којој се потенцијално размишља налази и моје име.

Када очекујете званичне, формалне разговоре?

Шошкић: Па, ја верујем оног тренутка када се успостави једна врста пуне сагласности око тога ко би био кандидат за новог гувернера. Ја бих био спреман да претпоставим да ће се то десити следеће недеље, али не треба да нас изненади да некад та врста консултација мокже и да потраје.

Према Вашем мишљењу, шта је највећи изазов седети у столици гувернера и радити тај посао?

Шошкић: По мом мишљењу, у наредном периоду, пред гувернером Народне банке Србије, ко год то био, налазиће се, рекао бих, више изазова. Један о коме се најчешће говори у јавности јесте одржавање макроекономске стабилности, у ситуацији када, очигледно, имамо два дефицита са којима се већ хронично боримо. Један је буџетски дефицит, о коме се доста говори и у контексту преговора са Међународним монетарним фондом. Други дефицит, који је хорнична болест, да кажем, наше привреде, то је тровински дефицит. Дакле, оно о чему се често говори у јавности - да се мање извози, него што се увози. То је, опет, повезано са конкурентношћу домаће привреде. То је један аспект. Други аспект, рекао бих, изазов који се налази пред Народном банком у наредном периоду, јесте завршити до краја имплементацију два споразума, дакле, новог система надзора финансијског банкарског сектора, који би требало да уведе један виши ниво сигурности у пословање банака и, такође, да омогући један, рекао бих, детаљнији увид у изложеност ризицима банкарских институција. Другим речима, то је једна активност из домена надзора над финансијским сектором, а ово је једна из одржавања макроекономске стабилности.

Без обзира да ли сте Ви кандидат за место гувернера, Ви сте, свакако, на челу Савета Народне банке Србије. Оно што грађане интересује јесте да ли могу да се очекују неке промене у вези са динаром, конкретно са курсом динара, односно курсом евра?

Шошкић: Па, подсетио бих да то није у непосредној надлежности Савета. Међутим, Савет, такође, и добија редовне извештаје од стране гувернера Народне банке Србије о спровођењу монетарне политике, између осталог. Моје лично уверење јесте да, тренутно, девизни режим како је договорен са међународним финансијским институцијама, коначно и са Владом Србије, јесте одговарајући за земљу попут наше, за једну малу отворену економију која има потенцијалне изазове по питању амортизације екстерних шкова. Та проблематика о којој се врло често говори на високком теоријском нивоу је, заправо, доказа недавно са овом светском економском кризом, где је, практично, депресијација динара омогућила да ефекти светске економске кризе буду мањи и мање негативни у нашој земљи, него у неким другим земљама ккоје су имале неки други режим.

Хоћете да кажете да ће се задржати тај пливајући курс?

Шошкић: Верујем да је то, за сада, за Србију оптимално решење.

И да је ова висина сада, односно вредност евра у односу на динар реална?

Шошкић: То ће тржиште да одреди шта је реална вредност, а не треба да заборавимо да, у крајњој инстанци, реална вредност сваке валуте зависи од понуде и тражње за том валутом, а то у својој основи имамо врло често - конкурентност домаће привреде и, наравно, тренутно стање монетарне политике у тој земљи.

Знамо да је, сада већ гувернер у оставци, Јелашић био доста тврд када је реч о трошењу девизних резерви, поготову на интервенцији да се очува домаћа валута. Да ли очекујете неке промене у вези са тим, да би се више интервенисало из девизних резерви, да би се ојачао динар?

Шошкић: Лично не верујем да би ту требало правити неке промене, али оставимо то новом гувернеру и надлежним органима унутар Народне банке Србије да у наредном периоду прецизније дефинишу.

Ви не бисте интервенисали више?

Шошкић: Ја лично мислим да не би требало, из простог разлога што интервенција из девизних резерви Централне банке подразумева, заправо, трођење тих девизних резерви. То јесте после, у крајњој инстанци, јавни дуг и дуг сваког пореског обвезника, а то јесте, де факто, одржава једна врста стања у коме због таквог девизног режима врло лако може да се деси дда ми, заправо, не помажемо оном најквалитетније делу домаће привреде, а то су девизно оријентисани делови наше економије, посебно они који троше домаће ресурсе. Дакле, њима би, по дефиницији, увек требало да годи, да им прија једна врста монетарне политике која води ка томе да њихова конкурентска способност на иностраном тржишту расте и то је, подсетићу Вас, један од разлога због чега, рецимо, највећи светски извозник - а то је Кина - континуирано, наменски одржава такву политику девизног курса. Дакле, релативно слаба домаћа валута у односу на иностране валуте, чиме се, де факто, чини њихова роба још доступнијом и конкурентнијом на светском тржишту.

У последњих годину и по дана, практично од почетка кризе, имамо тај тренд да се смањује референтна каматна стопа, што ће рећи, за грађане би требало да појефтине динарски кредити. Да ли очекујете такав тренд и у будућности или какав тренд очекујете?

Шошкић: Ја верујем да постоји основ да се иде и даље на релаксацију монетарне полилтике, кроз смањивање референтне каматне стопе. Међутим, ту треба бити обазрив. Наиме, смањивање референтне каматне стопе, по дефиницији, може да ослободи један део ликвидности у банкарском систему. По мом мишаљењу, врло важно је да се са тим иде синхорнизовано са државом, пре свега са Министарством финансија, у смислу да они инвеститори у тзв. репо-трансакције са Народном банком Србије имају алтернативу у динарским пласманима. Дакле, да могу та средства да преусмере, рецимо, на државне обвезнице - односно, тренутно на државне записе, а надам се и врло брзо и обвезнице - које емитује Министарство финансија републике Србије.

Значи да постоји координација Народне банке и Министарства финансија?

Шошкић: То је врло важно да постоји.

Је ли мислите да је до сада постојало?

Шошкић: Ја мислим да у задовољавајућој мери јесте, при чему, свакако, треба да се унапређује.

Често је било критика на рачун рада и са једне и са друге стране. И гувернер је критиковао Владу, али ни Влада није баш остала дужна гувернеру Јелашићу?

Шошкић: Па, то се дешава. Ја не кажем да су то срећне околности. Требало би то, по мом мишљењу, убудуће избегавати и тежити томе да се у већој мери синхронизује монетарна и фискална политика.

Како ће тећи тај избор за новог гувернера? Ви сте рекли да не постоји законски рок у којем би требало да се изабере нови гувернер?

Шошкић: По слову закона, дакле, ако читамо Закон о народној банци Србије, заиста не постоји рок у коме би Парламент требало да оконча процедуру избора новог гувернера. Ја очекујем да се са тим неће превише одлагати, односно да ће постојати врло брзо консензус, пре свега, у владајућој коалицији о томе када треба изаћи са кандидатом и обавити тај процес избора. Оно што јесте важно, то је у ком правцу ће ићи питање да ли, у овом тренутку, доносити нови Закон о Народној банци Србије, или га оставити за неки други период, јер само доношење закона, као што знамо, може да потраје неко време, па би, самим тим, претпостављам, и избор новог гувернера могао да се одложи.

А шта би се променило доношењем новог закона? Дакле, према садашњем закону, гувернера предлаже Одбор за финансије, а према предлогу новог закона, то би требало да ради председник Србије, је ли тако?

Шошкић: Предлог новог закона још није формиран. Дакле, не постоји ни нацрт. Званично ће, уколико се иде на ту варијанту да се донесе нови закон, Министарство финансија изаћи са новим нацртом. Правци одређених решења која би могла бити присутна у том закону су вероватно они који би били у складу са стандардима које уважава, пре свега, Европска централна банка, а то је да се систем одлучивања, који је сада концентрисан у Монетарном одбору, где седе гувернер и вицегувернери, можда делегира на једно тело са већим бројем чланова, где би постојали како интерни чланови, дакле, из Народне банке, тако и неки екстерни чланови, ван Народне банке. Тако да би се, вероватно, ишло ка том решењу где би се проширио форум за доношење одлука из одређеног домена који сад покрива Монетарни одбор.

Је ли би се тим смањио утицај гувернера унутар саме Народне банке, а и иначе?

Шошкић: Ја то не бих тако тумачио. Ја бих рекао да би се тиме гувернер нашао у позицији да, заправо, има ширу подршку за политику Народне банке Србије.

А ово у вези са предлогом, значи, према том предлогу, оно што смо могли у јавности, до сада, да чујемо, ипак би кандидата предложио председник Србије, је л' тако?

Шошкић: То је једна од опција. Дакле, може председник државе да предлаже кандидата. Сада имамо ситуацију у којој Одбор за финансије републичког парламента то чини. У сваком случају, неколико има тих модела, да тако кажем, који су присутни у земљама у окружењу и у развијеном свету и који су у складу са међународним стандардима. На шта ће се то, на крају, све свести, односно какав ће конкретан предлог бити евентуално, у новом нацрту Закона о Народној банци Србије, остаје да се види.

До вас у Савету није стигао никакав предлог новог закона. Јесте имали...?

Шошкић: Па, ми смо имали прилике да гледамо... Дакле, јесте, стизао је, али не сада нешто актуелно, јер нема тог нацрта. Добили смо нешто током 2009. године од саме Народне банке Србије. Било је раније неких покушаја, још 2007. То су све, условно да кажем, папири који су у оптицају. Вероватно ће нешто од тих решења бити ослонац за формирање новог Нацрта Закона о Народној банци Србије, које би требало да формира Министарство финансија.

Јесте ли Ви ближи том ставу да би кандидата требало да предложи Одбор за финансије или председник републике?

Шошкић: Ако мене лично питате, ја лично мислим да би било добро да то буде председник републике.

Због чега?

Шошкић: Верујем да би се на тај начин обезбедила шира подршка кандидату за место гувернера Народне банке и то може у ситуацији када председник републике није из владајуће коалиције, заправо да значи једну додатну подршку, и сигурност, и стабилност у функционисању институција.

Јер сада је, практично, свеједно. Одбор за финансије има већину, владајућа коалиција, и председник је из владајуће коалиције. Значи, било би свеједно, али у неком другом случају, када би председник био из неке друге странке која није у владајућој коалицији, то би био шири консензус?

Шошкић: Ја верујем да би.

Је ли то пракса и европских земаља?

Шошкић: У некима да, у некима не. То је, дакле, ствар о којој се може одлучити на различите начине.

Доста се у јавности полемише о томе колику улогу има гувернер, колико је он независан у свом одлучивању. Како Ви видите, да ли је ту пресудно његово истицање у јавности или заиста његова формална улога коју има према закону?

Шошкић: Па, ја мислим да је значајна, пре свега, његова формална улога коју има према закону. Дакле, постоје јасно дефинисане надлежности које су дате гувернеру, као и Монетарном одбору, где, де факто, глас гувернера јесте најзначајнији, иако ту седе и вицегувернери. Не требамо заборавити да, заправо, гувернер предлаже избор вицегувернера, а сам избор врши Савет Народне банке Србије. Тако да је ту прилично концентрисана моћ, да кажем, у рукама једног човека. Ја нисам сигуран да је то увек најбоље решење и верујем да можда, по многим питањима, то нема ни потребе и да би самом том неком будућем гувернеру можда било и лакше да има једну врсту шире подршке једног ширег тела које би доносило одлуке које су данас концентрисане у надлежности или гувернера или Монетарног одбора.

Колико је важна сама личност гувернера? Дакле, ко је тај човек? Како он презентује јавности оно што он ради и што ради Народна банка?

Шошкић: То је увек важно. То мора бити компетентна особа, која има кредибилитет и која је у стању да генерише поверење које је неопходно да постоји у Народну банку Србије од стране, како грађана, пореских обвезника, тако и финансијског сектора.

И да спречи све могуће утицаје?

Шошкић: И то, наравно, да се држи слова закона и своје професионалне етике.

Ево, данас је професор Беговић рекао једну симпатичну ствар, какав би требало да буде гувернер. Каже: "Биће потребно да буде кадар стићи и утећи, и на страшном месту постојати". Шта Ви кажете?

Шошкић: Па, рекао бих да мора да има заиста један широки дијапазон квалитета.

Добро. И за крај, зашто је важно да гувернер буде што пре изабран? Чули смо и од премијера - због макроекономске стабилности. Шта ви кажете?

Шошкић: Па, ја бих рекао да је увек добро да избегавамо ситуације у којима једна тако значајна институција, као што је Народна банка Србије, има првог човека који је, заправо, у оставци. То није идеално са аспекта генерисања осећаја сигурности на страни финансијског сектора. Можда ће неки трансектори који се јављају са својом понудом и тражњом за различитом врстом финансијских инструмената, то осетити као неку врсту недефинисаног статуса или неке слабости институције, што мислим да није добро. С друге стране, треба знати, Народна банка Србије је једна врло прецизно дефинисана институција, тако да не треба очекивати било какве, ја бих рекао, нестабилности и у оваквој ситуацији каква је сада.