Крхки опоравак од економске кризе

Западне привреде, као доминантни део глобалне економије, поново су суочене са падом, односно другим таласом рецесије, након што су током 2009. године забележиле лаки економски опоравак, изјавио је председник Савеза економиста Србије Драган Ђуричин.

Ђуричин је објаснио да се њихов веома крхки економски опоравак одвија са успонима и падовима.

"Не могу очекивати краткорочно добри сигнали", навео је Ђуричин у изјави Танјугу, упозоравајући да то све делује и на мале земље које гравитирају према западним економијама.

Истичући да је у западној хемисфери, односно у САД и у једном делу економија ЕУ, дошло до извесног опоравка, са симболичним позитивним стопама привредног раста, Ђуричин је додао да степен инвестиција и степен запослености представљају много важније индикаторе виталности економије.

"Ако погледате америчку економију, онда ћете видети да нема фундаменталних инвестиција, већина новца је употребљена за 'конзервирање' банака и других фискалних посредника", објаснио је Ђуричин.

Према његовим речима, фискални стимуланси у САД предвиђени су на нивоу од око 800 милијарди долара у периоду од три године, што је "љуска ораха у океану" у односу на 14.000 милијарди долара бруто домаћег производа (БДП) Америке.

То значи да инвестиције нису довољне да би дошло до трајнијег опоравка.

Ђуричин је нагласио да је незапосленост у САД и Европи и даље на веома високом нивоу, јер се у великом броју земаља ради о двоцифреним стопама незапослености - у Америци око 10 одсто, а у Шпанији готово 20 одсто.

У Америци незапосленост људи средњег доба је око 41 одсто, "али још више забрињава податак да је незапосленост у тинејџерском добу већа од 20 одсто, јер тинејџери обично не бирају послове", рекао је Ђуричин.

Инвестиције трајни извор стабилности

Томе треба додати податак да око 40 одсто Американаца који раде тражи нови посао, што је исто латентна незапосленост, објаснио је председник Савеза економиста Србије, истичући да се преко степена запослености у националној економији добија утисак о нивоу инвестиција у ту економију, "а инвестиције су једини трајни извор стабилности".

Ђуричин је истакао да се у распореду економске моћи "на карти света" догађа промена јер азијски континент и уопште привреде богате природним ресурсима и привреде чији раст је базиран на реалном сектору, много боље подносе кризу, и у стању су да недостатке које носи глобална криза лакше претворе у предности.

Већ је данас јасно да ће Кина пре 2040. године постати економија број један у свету, слична ситуација је са Индијом и уопште земљама из БРИК групације (у којој су још и Бразил и Русија).

То су углавном земље богате природним ресурсима, које привредне моделе базирају на индустријализацији, а не на брокерским делатностима, навео је председник Савеза економиста.

"То је опомена свим земљама, које покушавају да имитирају моделе западне хемисфере у прављењу свог оригиналног привредног модела, да се окрену традиционалним концептима стварања вредности, а не шпекулантским концептима такозваног емитовања вредности на финансијском тржишту. Само у производњи вредности постоје трајне основе дугорочне социјалне стабилности", оценио је Ђуричин.