Обустава отплате дуга, пут у катастрофу

Не може се искључити могућност да Грчка, која се тренутно суочава са озбиљном економском кризом, на крају ипак објави да није у стању да врати дуг, процењује британски часопис "Економист".

Случај Грчке буди сећања на оно што се догодило са Аргентином 2001. Та јужноамеричка земља је после вишемечног хаоса у који је запао њен банкарски сектор у децембру те године објавила да није у стању да врати дуг од 81,8 милијарди долара.

То је довело до напуштања девизног курса и драстичног пада вредности пезоса. Бруто домаћи производ (БДП) Аргентине је те године опао за 10,9 одсто, а земља је искључена са тржишта капитала.

Случај Аргентине изазива забринутост у Грчкој. Иако је та балканска земља 29. марта успела да прикупи 6,7 милијарди долара од продаје државних обвезница, постоји потреба за много већим финансијским средствима.

Дефицит у државном буџету за 2009. од 12,7 одсто БДП и однос између дуга и БДП земље од 113,4 одсто знатно су озбиљнији у односу на показатеље које су имале државе које су прогласиле обуставу отплате дуга у периоду између 1998. и 2001. године, истиче британски часопис и, позивајући се на анализе стручњака, процењује колико је реална могућност да Грчка на крају ипак објави да није у стању да врати дуг и колико би то могло да буде болно за земљу.

Крајњи биланс обуставе можда позитиван

Обустава отплате дуга би у теорији требало да скупо кошта земљу, што треба да буде главни подстицај за задужене државе да испуне своје обавезе. Постоји, међутим, много случајева у којима су државне власти закључиле да предности таквог потеза премашују негативне ефекте.

Једна студија ММФ-а показује да су само у периоду између 1981. и 1990. године 74 државе одустале од отплате дуга.

Чињенице говоре да је казна за такав потез често блажа од оне која је задесила Аргентину. Њено искључивање са тржишта капитала није типичан пример. Државе које су прогласиле обуставу отплате дуга су, бар последњих година, биле у могућности да се поново врате на тржишта капитала после реструктурирања дуга.

Обустава отплате дуга ипак има ефекта. Поменута студија ММФ-а показује да тај потез носи са собом смањење кредитног рејтинга за готово два нивоа у просеку, као и значајно повећање додатних трошкова везаних за невраћена дуговања.

Чини се, међутим, да тржишта имају кратко памћење и да су за њих важни само последњи случајеви обуставе отплате државног дуга. Истраживање ММФ-а је показало да су на кредитне рејтинге у периоду између 1999. и 2002. године утицали само случајеви обуставе отплате дуга до којих је дошло након 1995. године.

И процена ширих економских последица обуставе отплате државног дуга доводи до сличног закључка.

Обустава отплате утиче и на друге земље

Студија ММФ-а показује да држава која је повукла такав потез има у просеку за 1,2 одсто мањи економски раст на годишњем нивоу у периоду реструктурирања дуга у поређењу са сличним земљама које нису прогласиле обуставу отплате дуговања, и то само у првој години.

Ипак, процена ситуације од тренутка обуставе отплате дуга умањује праве последице штете, будући да се државе на такав потез одлучују у времену рецесије, дакле у тренутку када је БДП земље већ смањен.

Обустава отплате државног дуга не утиче негативно само на државу која није у стању да изврши обавезе већ и на значајно смањење обима страних кредита за приватне фирме у дотичној земљи, док понекад бивају погођене чак и друге земље.

Тако су, на пример, после дужничке кризе из осамдесетих година земље у развоју у целини (укључујући ту и оне које нису прогласиле обуставу отплате дуга) остале без кредита.

То значи да би и друге богате земље које имају проблема са јавним финансијама могле да се нађу на мукама ако Грчка објави да није у стању да врати дугове.

Без девалвације курса у еврозони

Пример Аргентине показује да се иза просека крију велике варијације, што значи да Грчка не може да буде превише мирна пошто се из више разлога може очекивати да се она у случају обуставе отплате дуга нађе у горој ситуацији него што је то обично случај.

Одлучивши се за такав потез, Грчка би постала прва богата земља која је то учинила од времена Другог светског рата, што би могло да има далеко веће последице него да је у питању нека од земаља у развоју.

При том би се то догодило у условима када је светска економија још слаба, када нема довољно кредита на располагању и када се друге државе у великој мери задужују, због чега реакција тржишта можда не би била тако позитивна као у случају неких других земаља које су прогласиле обуставу отплате дуга у новије време.

Грчка, уз то, не може да прибегне девалвацији, што значи да би била принуђена на велико смањење отплате главнице и да би морала да се суочи са натпросечним повећањем трошкова задуживања.