Мање кредита за привреду

Банкарски систем у Србији у целини, остварио је профит у прошлој години од приближно 35 милијарди динара пре опорезивања, што је за 50 одсто више него у 2007. години.  У Удружењу банака Србије оцењују да је очувана финансијска стабилност, али упозоравају да је у априлу смањена кредитна задуженост привреде. Председник Удружења банака Верољуб Дугалић сматра да би евентуалним смањењем каматне стопе банке ушле у "зону губитка".

Банке су, упркос изазовима, одобриле више кредита у прошлој години и то за двадесет одсто. Ипак, кредити привреди до краја априла ове године, износили су 811,9 милијарди динара, што је за 7,3 одсто мање него у претходном месецу.

Становништву је прошле године одобрено око 13 милијарди евра кредита.

Грађани су највише кредита, у износу од око 203 милијарде динара, узимали за куповину и адаптацију станова, а раст те врсте задужења је 0,6 одсто у односу на претходни месеце.

Дугалић тај раст објашњава повољним годишњим каматама на стамбене кредите које су од пет од осам одсто.

У Удружењу банака наводе, међутим, и да је све више закашњења у плаћању обавеза према банкама.

У отплати кредита, предузећа су у марту за закашњењем отплаћивала 7,6 одсто својих позајмица, а у априлу 9,2 одсто. Грађани у марту на време нису измиривали рате за 2,1 одсто кредита, а у априлу за 2,2 одсто.

Дугалић као један од разлога високих камата у Србији наводи неразумљиво низак рејтинг Србије, иако су земље попут Исланда и Мађарске, и поред евидентног банкротства, боље рангиране од наше земље.

Од 34 банке, са губитком је прошле године пословало седам банака.

Дугалић је рекао да "не смемо да поновимо грешку од пре једне деценије, која је због ниских камата потопила четири велике банке".

Каматне стопе на кредите, како је истакао, биле су у просеку око 18 одсто, што је приближно референтној каматаној стопи, и зависиле су од инфлације и износа обавезне резерве.