Потпис за "Јужни ток" средином месеца

"Основни споразум о изградњи гасовода "Јужни ток" кроз Србију између "Србијагаса" и "Гаспрома", биће потписан средином маја у Сочију", изјавио је генерални директор "Србијагаса" Душан Бајатовић.

"Споразум ће бити потписан на скупу који се у том руском граду одржава од 14. до 16. маја", рекао је Бајатовић, додајући да ће гасовод имати капацитет од 20 милијарди кубних метара годишње и да ће бити дуг на територији Србије око 450 километара.

Текст споразума је усаглашен и парафиран,  па ће се ове седмице наћи на седници Владе Србије.

"Споразумом су заштићени интереси српске стране, да нам се не деси да имамо 49 одсто капитала и да будемо прегласавани, него да постоји листинг најважнијих одлука које се не могу донети без сагласности "Србијагаса", рекао је Бајатовић.

Генерални директор "Србијагаса" је нагласио да је веома битно што ће капацитет гасовода кроз Србију бити 20 милијарди кубних метара гаса годишње и најавио да ће заједничко предузеће "Гаспрома" и "Србијагаса" бити формирано одмах, са седиштем у Швајцарској.

Заједничко предузеће по прописима Србије

"Оно што је битно је да у уговору пише да ће се делатност заједничког предузећа обављати у складу са прописима Републике Србије", истакао је први човек "Србијагаса".

У Сочију ће бити потписана четири споразума, уз пети - билатерални споразум између Русије и Италије, који ће потписати премијери Италије и Русије Силвио Берлускони и Владимир Путин.

"Пре или после тога, биће потписани споразуми између националних компанија Србије, Грчке, Бугарске и Италије са руским "Гаспромом", чиме ће највећи број деоница "Јужног тока" бити дефинисан и уговором прецизиран. То, фактички, значи да ће "Јужног тока" бити", нагласио је Бајатовић.

Банатски Двор

Што се тиче изградње подземног складишта гаса у Банатском Двору, Бајатовић каже да су технички разговори завршени и појединости су усаглашене.

"Остало је питање јастучног гаса, јер би нам за капацитет од милијарду кубних метара гаса требао јастучни гас", напоменуо је Бајатовић и додао да уколико би се градио складишни капацитет од 400 до 500 милиона кубних метара то би могло без јастучног гаса, али онда складиште у Банатском Двору не би имало регионални караткер.

Бајатовић очекује да ће већ 1. јула почети пуњење складишта у Банатском Двору, тако да убудуће не би требало да нам се дешава да зиму дочекамо без озбиљнијих резерви гаса.

"Нажалост, у овом моменту немамо капацитете и за индустријске потрошаче, али радимо и на могућности за изградњу другог складишта, којим би Србија за своје потребе обезбедила резерве гаса у трајању од 60 до 100 дана и за домаћинства и индустрију", рекао је Бајатовић.

Од Русије до Италије

"Јужни ток" је гасовод за транспорт руског природног гаса чија је траса планирана од руске луке Новоросијск, преко дна Црног мора до бугарске луке Варна, преко Балканског полуострва, Србије и Мађарске до Аустрије и Италије.

"Основни споразум о сарадњи", који дефинише изградњу дела гасовода "Јужни ток" и транзит природног гаса преко Србије, потписали су 24. децембра у Москви председник управног одбора "Гаспрома" Алексеј Милер и Душан Бајатовић.

Тај документ предвиђа да руска компанија има 51 одсто удела у заједничком предузећу за изградњу гасовода кроз Србију, минималног протока од 10 милијарди кубних метара гаса годишње.

У склопу српско-руског енергетског аранжмана, продатo је 51 одсто акција Нафтне индустрије Србије за 400 милиона евра, а потписан је и документ о изградњи подземног складишта гаса "Банатски двор".

Гасовод кроз Србију требало би да буде изграђен најкасније до 31. децембра 2015. године. Завршетак студије изводљивости за изградњу гасовода планиран је најкасније за 30. септембар 2009. године, а за цео пројекат гасовода "Јужни ток" до 30. јуна 2010. године.

Улазна тачка гасовода у Србију биће на бугарско-српској а излазна на српско-мађарској граници. Договор предвиђа и да један крак гасовода пролази до Републике Српске.