Заштите права потрошача иста у Србији и ЕУ

Новим Законом о заштити потрошача биће испуњене обавезе Србије да примени европске стандарде у тој области, али и очекивања обичног грађанина, потрошача, да права на тржишту оствари на бољи и квалитетнији начин, изјавио је министар трговине Слободан Милосављевић.

Милосављевић је у интервјуу за Танјуг рекао да је у Нови закон, који треба да буде усвојен у пакету са осталим трговинским законима, уграђено 15 кључних европских директива, тако да неће бити никакве разлике у могућности заштите права потрошача у Србији и у ЕУ.

"Директиве регулишу различите потрошачке уговоре, али суштина је обавезно информисање и обавештавање потрошача, пре закључења уговора о куповини добара и примању услуга, стандарди који су врло јасни у смислу поступака, уколико одређено право буде ускраћено и уколико неко дође у ситуацију да своја права брани", навео је министар.

Милосављевић је истакао да је паралелно увођење вансудског решавања спорова медијацијом и креирање праксе медијације која би убудуће требало да предвиди, како ће реаговати посредник у решавању спора и евентуално судски орган, уколико одређени спор дође до суда, доводи и произвођаче и трговце у ситуацију да се боре за потрошача.

Коришћење нових претприступних ИПА фондова  

Према његовим речима, усвајање пакета трговинских закона, које се очекује у јуну, треба да омогући и коришћење нових претприступних ИПА фондова ЕУ наредне године.

Та средства се мере са више милиона евра и помоћи ће и унапређењу пословне праксе и функционисању асоцијација потрошача, обезбеђујући њихову едукацију и оспособљавање за већу улогу на тржишту.

Милосављевић је подсетио да је у Недељи потрошача отворен и Контакт центар за заштиту права потрошача, на 19. спрату палате "Београђанка" и да је постигнут договор са Правним факултетом да се у сваком тренутку неколико студената последње године факултета волонтерски укључи у саветовање потрошача.

"У функционисању електронске трговине постоје проблеми, и поред закона који је донет прошле године, пре свега у недовољном и нејединственом третману е - трговања", истакао је Милосављевић.

Министар је објаснио да Управа царина другачије третира производе који електронским путем стижу у Србију у односу на оне које грађани уносе приликом враћања из иностранства.

"Постоје износи до којих је свако ослобођен плаћања царине, што није случај код пошиљки е- трговине. То је ограничавајући фактор даљег и убрзаног развоја е- трговања", рекао је Милосављевић.

Милосављевић је рекао да е-трговина расте у Србији, иако знатно испод потенцијала тржишта и потреба и жеља потрошача, па министарства трговине и финансија разматрају тај проблем са Управом царина, како би се он ускоро отклонио.

Указавши да је заштита конкуренције и тржишних слобода једна од најважнијих области сваке економије, Милосављевић је оценио да Србија има један од најбољих закона у Европи у том погледу, као и подзаконска акта.

Комисија изриче санкције 

Министар је додао да је тачно да Врховни суд Србије у претходном периоду није потврдио ниједну одлуку Комисије за заштиту конкуренције и да суштински нико није кажњен због сумње да је злоупотебио доминантан положај на тржишту, али да нови закон већ неколико месеци пружа могућност да Комисија директно изриче санкције.

"Комисија може да кажњава оне за које се утврди да су се огрешили о закон, да су злоупотребили доминантни положај и да су у недозвољеној концентрацији. Закон предвиђа изузетно ригорозне казне, које се крећу до 10 одсто од годишњег промета и сигуран сам да је то озбиљно упозорење свима", истакао је Милосављевић.

Министар је потврдио да је комисија изрицала одређене мере, али је додао да не зна прецизно како су те мере процесуирали надлежни судови.

Милосављевић је најавио да ће ове године бити донет и нови Закон о трговини, о којем је јавна распарава трајала девет месеци, а који треба да гарантује слободну трговину и равноправан положај свих трговаца на јединственом и целовитом тржишту Србије.

Према његовим речима, то ће бити модеран и јасан закон са 77 чланова, у који су уграђени сви европски стандарди. Они ће допринети бољем пословном амбијенту, који ће постати привлачнији за инвестиције.

"Закон ће први пут регулисати и промет на пијацама, где ће своје производе моћи да продају само регистрована пољопривредна газдинства, којих сада има око 400.000, а регулисаће и начин на који ће то чинити припадници слободних професија, као што су уметници и занатлије", рекао је Милосављевић.