Нови кредити нада за трговце

Трговци имају све мање посла, а све више залиха. Промет је 12 одсто мањи него прошле године. Највише је пала продаја техничке робе, одеће, обуће, али и хране. Према статистици, око 60 одсто прихода просечног домаћинства одлази на храну, на потребе деце и на рачуне, мада се њихово плаћање често одлаже.

Цене су од почетка године у просеку повећане 0,7 одсто. Бензин је поскупео пет пута, а струја 10 одсто.

У Министарству трговине кажу да стабилност цена није угрожена, да ће инфлација ове године бити како је и планирано, око 6 одсто, а основни циљ владе ове године јесте да очува куповну моћ грађана због чега је и покренут програм дотираних динарских кредита.

"Највећи проблем домаћег тржишта мала тражња и стално присутан страх људи да ли ће сачувати радно место и успети да породици обезбеде пристојну егзистенцију", рекао је министар трговине Слободан Милосављевић.

Трговци нерадо говоре о паду промета, али признају да све наде полажу у најављени програм динарских кредита.

"Има људи који купују за кеш, али то је реткост, претежно се купује на кредит", каже Зоран Јовановић из "Симпа" у Крагујевцу.

Економисти кажу да ће најављени кредити само на кратак рок подићи куповну моћ становништва.

"На овај начин, на кратак рок помажете само трговце и увознички лоби, они ће добити индиректну финансијску ињекцију. И банке ће да профитирају, док ће се физичка лица задужити само да би враћала ранија дуговања и обезбедила егзистенцију", рекао је Саша Ђоговић из Института за тржишна истраживања.

Ђоговић сматра да се у привреди суштински ништа не мења нити се подиже куповна моћ просечног домаћинства у Србији.

Уз замрзнуте плате и пензије и предстојећа поскупљења, стручњаци очекују даљи пад куповне моћи грађана, али кажу да је кључно да ли ће година бити родна. А да би стандард стварно почео да расте, потребно је да се реформише јавни сектор, модернизује привреда и повећа продуктивност.