Попусти за легализацију

У Србији је предато око седамсто хиљада захтева за легализацију. Министарство за заштиту животне средине и просторно планирање тражи од локалних власти да не подижу цене. Неуспех претходних легализација надлежни правдају нерешеним имовинским односима, недостатком урбанистичких планова, али и великом корупцијом у администрацији.

У београдском насељу Кумодраж, житељи Улице ружа куповали су земљу од староседелаца. Пре десетак година, ар су плаћали 3.500 евра, јер се, кажу, тада говорило да је то земљиште предвиђено за градњу породичних кућа. Тако је и Бранимир Вучковић 2006. године урадио пројекат куће и у општини затражио одобрење за градњу.

"Тада нам је одговорено да на том потезу или пределу није извршена детаљна регулација урбанистичког плана и да то не можемо да радимо. Дошли у ситуацију, с обзиром да је плац већ био купљен као право коришћења од првог власника, да се упустимо у једну нелегалну радњу као што је зидање породичне куће", каже Вучковић.

Бранимир Вучковић каже да је цена од 19 хиљада евра за кућу од 280 квадрата у 5. градској зони је превисока, јер су комшије и он сами финансирали увођење воде и струје, као и асфалтирање улице, а о канализацији још маштају.

Београдска власт даје 50 одсто попуста за куће до 300 квадрата. Њихови власници легализацију могу платити на 60 месечних рата. За уплату целог износа имају и додатни попуст, тако да плаћају само четвртину пуне цене легализације.

Поједини градови, попут Ужица, Ниша, Краљева, Лознице и Шапца, дају другачије попусте. Тако грађани који плаћају легализацију куће, немају тај трошак за помоћне објекте.

"Грађани су информисани делимично како да остваре попуст и када да добију конкретне информације како до попуста доћи. Неки ако не могу да испуне те услове одустану од легализације", рекао је Александар Тадић из шабачког "Пројекта".

Поред цене, грађани имају проблем и да прикупе документацију о праву својине.

Копију плана и лист непокретности власници дивљих квдарата добијају у Геодетском заводу.

"Ако нема то он мора да пронађе овлашћеног геодету да сними објекат и предаје тај докуменат. Ми обрадимо и он добија копију плана", каже Радивоје Јелић из Геодетског завода.

Следећих неколико месеци, службе за легализацију широм Србије треба да обраде податке за око 900 хиљада објеката. Ипак, процедура за легализацију је сада, кажу, једноставнија.

"Конкретно признаће се сви уговори који су закључени до 13. маја 2003. године и који су оверени у суду, оставинска решења, пресуде или било какви правни основ који је донео суд", изјавио је Далибор Бишевац, заменик секретара за легализацију у Београду.

Ако сте само поднели захтев, али не и документацију, за то ћете имати 60 дана, од дана када добијете обавештење из општине.