Погрешан концепт привредних реформи

Економска криза у Србији више је последица потпуно погрешног концепта привредних реформи него утицаја светске кризе, јер се она другачије испољава, оценио је професор Економског факултета у Београду Млађен Ковачевић.

Ковачевић је на конференцији за новинаре у Институту за тржишна истраживања рекао да је у свету криза утицала на свеопшти пад цена, што је и логично, а код нас је ситуација обрнута, јер уз рецесионе трендове имамо изражену инфлацију.

"Због погрешног концепта привредних реформи, Србија је запала у дрогерску зависност од спољног капитала, док је Народна банка Србије, сасвим непотребно, прошле године потрошила 900 милиона евра на одбрану курса, а у прва два месеца ове године 556 милиона", истиче Ковачевић.

Ковачевић сматра да је, можда, право време да се размишља о једнократној девалвацији динара.

"Тако се велики део спољног дуга прелио на девизно тржиште, а продаја предузећа није искоришћена за отплату страног дуга", навео је Ковачевић, додајући да смо у септембру прошле године имали прецењен динар, 113 одсто више него крајем 2000. године, а у децембру 86 одсто, што је у великој мери погодило домаћу привреду.

Ковачевић је упозорио да не треба потцењивати дуг који су у међувремену приватна предузећа направила у иностранству јер то може бити велики проблем кад га буде требало враћати, па земља може запасти у још већу дужничку кризу.

Економски стручњак је оценио да не треба да се радујемо предстојећем аранжаману са ММФ-ом, јер ћемо морати све да радимо по диктату Вашингтонског консензуса, што ће бити врло оптерећујуће.

Професор Ковачевић је указао да се погрешан концепт реформи огледа и у томе што смо до 2000. године имали просечан привредни раст од 5,5 одсто, пре свега захваљујући расту услуга, које су напредовале због енормног увоза, што је развијало трговину, саобраћај и осигурање, али не и производњу. "За то време дугови су расли".

"Услуге су достигле 70 одсто БДП-а, развијало се банкарство и туризам, јер су људи узимали кредите и путовали по свету, а сада смо у ситуацији да нам треба производња", нагласио је Ковачевић.

Како је навео, наш дуг, који сада износи 27,33 милијарде долара, достигао би 33, можда и 34 милијарде, да није било глобалне кризе, која је утицала на пад цена нафте и обојених метала, а и инфлација би била већа.

"Криза је утицала и на мањи спољнотрговински дефицит, који сада износи 8,7 милијарди долара, а без ње би био 9,5 милијарди", нагласио је професор Ковачевић.