Кредити неће нарушити стабилност цена

Одобравање субвеционисаних кредита грађанима неће нарушити стабилност цена, јер се ради о свега два и по одсто повећања укупног портфеља зајмова физичким лицима, каже одлазећи гувернер Народне банке Србије Радован Јелашић.

Јелашић је у интервјуу Танјугу прецизирао да су грађанима Србије одобрени кредити у укупној вредности око 430 милијарди динара, а нови владин пакет обухвата додатних 10 милијарди динара.

"Нама то не нарушава рачуницу, држава је сама одлучила да из буџетских прихода део свог новца искористи да би то финансирала, а какав ће бити коначан ефекат, о томе ће одлучити у великој мери грађани, тиме да ли ће узети те кредите или неће", прокоментарисао је Јелашић.

Говорећи о кретању инфлације у 2010. години, Јелашић је подсетио да је циљ НБС за ову годину пројектовала инфлаторну стопу од шест, плус, минус два одсто и централна банка ће, према његовом мишљењу, постићи тај циљ, поготово што је на почетку године инфлација била нижа од плана.

"Инфлација у фебруару ове године била је на годишњем нивоу 3,9 одсто, а крајем марта се очекује да буде испод пет процената", додао је Јелашић.

Укупна инфлација зависи од домаће тражње

Контролисане цене су, у прва два месеца, повећане нешто изнад два одсто, а договор са државом је да те контролисане цене не расту више од 11 одсто током ове године, навео је Јелашић и додао да ће укупна инфлација на крају године зависити од домаће тражње, раста кредитне активности, од задуживања у иностранству и текуће потрошње.

"За сада, на основу расположивих података, ми немамо никакве сумње да наш циљ нећемо постићи. На правом путу смо да постигнемо тих шест плус-минус два одсто", нагласио је Јелашић.

Србија је на правом путу, према мишљењу Јелашића, да испуни преузете обавезе од Међународног монетарног фонда, до следеће ревизије "стенд бај" аранжмана крајем маја.

Он је подсетио да смо, према важећем споразуму са Фондом, преузели обавезу да почнемо спровеђење пензијске реформе и побољшамо фискалну дисциплину.

Јелашић је напоменуо да ће једно од кључних питања током следеће посете Мисије ММФ-а бити постизање конкретног договора о одмрзавању пензија и плата и подсетио да је Фонд указивао да до тог повећања може доћи једино ако се повећају буџетски приходи.

Замољен да прецизира шта Србија конкретно мора да уради да би од ММФ-а добила позитивну оцену ревизије аражмана, Јелашић је рекао да је наша земља преузела обавезу да до 2015. године смањи удео пензија са 13 на 10 одсто бруто домаћег производа, а удео зарада са 10 на осам одсто БДП-а.

То је дугорочна мера, а краткорочно Србија мора да повећа приходе буџета изнад плана за ову годину, да би увећала и расходе, објаснио је одлазећи гувернер.

"Основни мотор за повећање БДП-а, током девет година од почетка демократских промена, била је домаћа тражња, а сваке су године у повећању БДП-а више од половине учествовала 'неразмењива добра', односно, услуге у области финансија, транспорта и телекомуникација, које се не могу продати ван Србије", рекао је Јелашић.

Ограничити задуживања у иностранству

Одлазећи гувернер је навео да сада извоз из наше земље обухвата свега око 20 одсто вредности БДП-а, а 72 процента БДП-а се троши у Србији и због тога настаје велики проблем уколико се "замрзне" домаћа тражња.

"Уколико још нема ни додатних кредита, ни у земљи, ни у значајнијој мери из иностранства, онда долази до пада БДП", упозорио је Јелашић.

Зато би било јако важно да се задуживање у иностранству ограничи искључиво за инвестиције у Србији, а не за текућу потрошњу и да се новац из иностраних извора, који нам је већ на располагању за улагања коначно и потроши и да се повећа производња за извоз, нагласио је Јелашић.

"То је једини начин да се ми извучемо, да запослимо људе. А само тако, уз ефикаснију инфраструсктуру, успећемо да привучемо још више страних инвеститора", сматра Јелашић.

У одговору на питање да ли очекује значајније промене у НБС после његове оставке, Јелашић је истакао да је сигуран да се неће ништа суштински десити у вођењу централне банке, јер у њој остају стручни вицегувернери, Савет НБС, зацртана монерана политика, високе девизне резерве и супервизија пословних банака.

Додатна сигурност је, свакако и аранжман с ММФ-ом, који ће трајати до априла 2011. године и повлачење новца, не само од Фонда, него и других међународних финансијских институција које је условљено аранжманом са Фондом, а ту је и договорено спровођење макроекономске политике, рекао је Јелашић.

"То су кључни разлози због којих наши грађани немају разлога да брину", закључио је Јелашић, уз напомену да ММФ вероватно неће имати ништа против да се минимално повећају плате и пензије, уколико у одговарајућом мери порасту буџетски приходи у нашој земљи.