Сајам наутике само за најбогатије

Као и на сајму аутомобила и на сајму Наутике у Београду, најпре су продати најскупљи експонати.

Власника је већ првог дана добио и најскупљи брод вредан око 250.000 евра. Јефтинији модели слабо се продају, а има их и по ценама од 600 до 3 хиљаде евра.

Куповина јахти и чамаца показује кога је криза највише погодила. Продаја чамаца пала је 70 одсто. Продаје се само најлуксузнија и најновија роба.

Продавци кажу да је пар јадранских милионера већ наручило озбиљне јахте које не спадају у класу фабричке производње.

У међувремену продаја глисера, једрилица и јахти до двадест хиљада евра пада, а не продају се ни они најјефтинији.

Неколико домаћих произвођача бори се са оштром страном кункуренцијом.

Душан Мирковић из Mifis Cranchi-a каже да је на овогодишњем сајму у односу на претходне две године, које су биле најуспешније, промет смањен 60 до 70 одсто.

Фабрика из села Сакуле, Наравал која има само десет радника, годишње производи скоро стотину пловила. Посао се кажу исплати иако је њихова цена преполовљена у односу на прошлу годину.

Чамац се и даље сматра луксузом и банке за њега тешко одобравају кредит, макар он вредео као аутомобил средње класе.

Светлана Кунц из фабрике Наравал оценила је да би било много више купаца када би банке давале повољније кредите.

Купци чамаца кажу да су таксе и порези у Србији високи, и да зато пловила најчешће региструју под страном заставом.

С друге стране то што су Дунав и Сава међународне реке омогућава им да их такве користе без ограничења.

Крсте Пасковић из "Дунав иницијативе" каже да је таква политика довела до ситуације да постоји више од 70 одсто нерегиострованих пловила.

Познаваоци упозоравају да се мора пооштрити контрола објеката на рекама али и променити начин обрачнуна пореза, тачније, да се он усклади са стварном вредношћу пловила.

Тако се не би дешавало да њихови власници плате регистрацију само приликом куповине и никада више.